Ko je bila ustvari Mileva Ajnštajn-Marić, supruga poznatog fizičara XX veka? Obučena zajedno sa Albertom na Univerzitetu za matematiku i fiziku u Cirihu, Mileva je imala veliku ulogu u poznatim radovima svog supruga koji su transformisali savremenu nauku. Da li je Mileva bila neopevani saradnik, proslavljeni koautor ili neprocenjena domaćica? Ostaje da nagađamo.
SKLAD U NESKADU
Ovo je stvarna priča o pogrešnoj, a opet hrabroj i odlučnoj ženi koja iz različitih razloga nije uspela da ostvari svoje snove o karijeri i braku kojem se nadala.
Od prvog dana studiranja, Mileva je imala bolje ocene Alberta. Vrlo brzo on se zaljubio u njen intelekt, te su postali saradnici na posebnoj teoriji relativnosti 1901. godine, ali sudbina Mileve se naglo promenila kada je iznenada zatrudnela posle ljubavne eskade na jezeru Komo. Nezaposlen, Albert nije želeo da se njom oženi kao ni da prizna slatku malu ćerkicu Luzerl. Prisiljena da napusti studije, vratila se u svoj rodni Kać gde je danonoćno čekala Alberta dok se on provodio po Švajcarskoj. Tek 1903. godine su se venčali kada je Albert dobio stalno zapošljenje u Zavodu za patente, a Mileva je preuzela domaće zadatke za koje je verovala da će izbledeti njenu nadarenost za matematiku i fiziku. Zajedno su sarađivali preko noći, dok su deca spavala, a 1905. godina je bila njegova čudotvorna godina kada je objavio pet radova. 1921. godine Albert je dobio Nobelovu nagradu za teoriju o fotoelektričnim efektima.
INTELEKTUALNI I EMOCIONALNI SARADNIK
Ajnštajnova dela i njegove teorije relativnosti, kvantne i atomske teorije, čine temelj savremene fizike. Bez istinske pozadine o tome kako su nastale ne možemo razumeti u potpunosti njihov veliki istorijski značaj. Ne mogu se zasluge pripisati samo jednom supružniku kada u svetu prepoznajemo toliko često doprinose žena naučnika koje u velikom broju ostaju zaboravljene ili potisnute.
Dobro je poznato da je Albert bio oženjen dva puta. Prva je bila obučena iz matematike i fizike, dok je druga, njegova dalja rođaka Elsa Ajnštajn, nenaučna supruga postala poznata usled konstantnog praćenja svog supruga. Na drugu stranu, Mileva ostaje u senci iako ga je intelektualno i emocionalno pratila i podržavala tokom teških ranih godina njegovog uspona, od početka studiranja fizike 1896. do vrhunca njegove profesije 1914. godine kada su se i razveli.
Ostala su sačuvana sabrana dela Ajnštajna koja je sačuvao njihov zajednički sin Hans-Albert. U zapisima je ostalo kako je bila sjajan matematičar koja je nadmašivala Ajnštajna u svemu. Zahvaljujući njoj i njenoj stručnoj saradnji, Marić je bila nepriznati koautor čuvenog referentnog rada njenog supruga iz 1905. godine o teoriji kapilarnosti. Mnogi kasniji naučnici i saradnici dali su zapanjujući zaključak da je upravo Mileva dala suštinski doprinos Ajnštajnovim radovima.
Nakon razvoda, umesto bisera, dobila je samo ljusku. Zbog troškova koje je imala oko lečenja sina u sanatorijumu zbog šizofrenije, Mileva se ceo život finansijski borila i na kraju izgubila i to malo što je imala. Preživaljavala je dajući privatne časove i od alimentacije koju je Albert slao neredovno. Očigledne nepravde koje je pretpela činile su se da je upravo ona najistaknutiji primer kako je istorija zaboravila doprinos ženskih naučnika supružnika i partenera.
Autor: Isidora Simić
