Prva javna telefonska govornica
Od prvog poziva sa telefonske govornice, iz srca Amerike, prošlo je više od sto godina. Isto toliko godina kasnije, u eri mobilnih telefona, mnoge i dalje stoje na svom mestu makar kao ukras umetnicima. Nekada neophodan izum za svakodnevnu komunikaciju, telefonska govornica se pamti kao inovacija koja je telefone transformisala u nuždu mase.
GOVORNICA KROZ ISTORIJU
Kada je telefon izumljen 1876. godine, smatrao se uslugom koju mogu da priušte samo relativno bogati ljudi barem kada je reč o privatnoj potrebi. Kako je telefon rastao nakon pronalaska, tako je rasla i potražnja za načinom pristupa telefonskim centralama – uslugama koje su ljude povezivale putem operatera, čak i ako neko nije imao privatni telefon u svojoj firmi ili kući. Jedan od najranijih komercijalnih telefonskih centrala uspostavljen je 1878. godine između Bridžporta i Blekroka u Konektikatu. Te godine Tomas Dolitl je prvi koristio telefonsku žicu između dva grada tako što je stavio telefon na svaki kraj u drvene govorice. Bila je to prva veza u kabini gde su ljudi mogli platiti za individualni poziv. Izum je patentiran 1883. godine i izgledao je ovako:
Veličina mu je bila od četiri do pet stopa sa radnim stolom i točkićima za pokretanje čitave stvari. Bila su uglavnom na mestima poput hotela visokih klasa.
- godine došlo je novo rešenje za javni telefonski problem u obliku javnog telefona na kovanice koji je bio smešten u Konektikatu od strane Vilijama Greja. Vilijam je bio polir precizne mehanizacije, a bio je poznat i po svom izumu zaštitnika na naduvavanje za bejzbol sudije. Ovo je bio prvi izum koji je prikupljao troškove poziva bez prisutnosti. Na ovu ideju Grej je došao kada je njegova supruga bila bolesna i bio joj je potreban lekar u pomoć. On je otišao do najbližeg mesta gde je znao da telefon postoji – fabrika. Najpre su ga odbili da se posluži telefonom , jer nije bio pretplatnik, a kada je objasnio razlog, radnicima u fabrici nije bilo svejedno. Vilijama je to nateralo da pomisli kako mora postojati neki način da ljudi koji nisu imali telefone u domovima komuniciraju preko njega uz minimalne troškove ili na najboljem slučaju bez plaćanja. Pokrenuta je serija eksperimentalnih modela, a za patent je podneo prijavu 1888. godine. Ubrzo je osnovao i svoju kompaniju pod nazivom Grey Telephone Pay Station zajedno sa još jednim pronalazačem po imenu Džordž Long koji mu je pomagao u poboljšanju veze. Njegova inovacija omogućila je ljudima da priušte poslovne i lične pozive.
Iako originalne govornice više nema na prvobitnom mestu, danas se može pronaći ploča na kojoj će se pamtiti ovaj izum koji je promenio svakodnevni život pojedinca.
Za ljude je ovo bio krunski izum, a koji je pritom još više populirazovao telefon kao poslovnu i privatnu potrebu. Sada je gotovo neophodan u svakom domaćinstvu.
Ovih dana izgleda da se era telefonskih govornica bliži kraju svuda u svetu. Široka upotreba mobilnih telefona učinila je sve manje neophodnom pružanje drugog načina da ljudi upute ili prime poziv dok su vani.
Autor: Isidora Simić
