Marko Vidojković i Nenad Kulačin su za naš portal odgovarali na pitanja o beogradskim izborima, spajanju Spasa sa SNS, otkazu Jugoslava Ćosića na N1, reakciji Informera na njihovu emisiju kao i o političarima koji su odbili da gostiju u njihvoj emisiji.
Beogradski izbori su najavljeni za 2022. godinu. Koji po Vašem mišljenju kandidat iz opozicije bi mogao da pobedi SNS? Da li bi opozicija mogla da se ujedini u jednu ili dve kolone?
Vidojković: Pristalica sam okupljana celokupne demokratske opozicije protiv naprednjačkog narkokleptokratskog režima. Taj recept, sa podjednako slabom opozicijom, oborio je 2000. mnogo opasniji režim od ovog. U toj jednoj koloni treba da budu i bojkot stranke i stranke koje nisu bojkotovale izbore, svi osim SNS i njihovih političkih satelita, te političkih eksperimenata, poput radikala, LDP ili Srpske desnice. Cilj je da se vratimo u Srbiju u kojoj je vlast smenjiva na izborima. Taj recept važio bi kako za Beograd, tako i za parlamentarne i predsednike izbore. Kad se svi okupe na jednoj listi, iza jednog kandidata, kad se pokaže jedno oštenarodno demokratsko jedinstvo onda će i tom kandidatu biti lakše. Ne vidim svrhu okupljanja opozicije u više kolona, to znači da se stranke i pre povratka u demokratsko društvo bore za vlast, a značilo bi i da građani ne prepoznaju u kakvoj se opasnosti nalazimo, niti kapiraju suštinu ujedinjenja, čim sebi dozvoljavaju da budu probirljivi i gadljivi na određene političke učesnike. Moj idealan kandidat za beogradske izbore je arhitekta Dragoljub Bakić.
Kulačin: Za razliku od kolege, ja nemam idealnog kandidata i nadam se da on još nije određen. Kada bi opozicija izašla sa imenom kandidata za gradonačelnika Beograda, režim bi istog trenutka krenuo svom silom na njega. Bio bi proglašen za ubicu, pedofila, lopova većeg i od Dragana Đilasa. Veliki sam protivnik proporcionalnog izbornog sistema kada je reč o loklanim izborima. Gradonačelnici i predsednici opština moraju da se biraju po većinskom sistemu, i ne razumem zašto se opozicija ne bori za neposredan izbor na lokalu. Tako bi se Vučić našao u situaciji da ne može da bude kandidat na lokalu. Verujem da opozicija nema šanse na izborima u Beogradu ako se ne opameti.
Koliko bi poraz SNS u Beogradu mogao da utiče na početak kraja ovog režima?
Vidojković: Svakako bi se malo lakše disalo, ali imajući u vidu različitost današnjih opozicionih stranaka i neozbiljnost njihovih lidera, bojim se da bi vrlo brzo došlo do pokolja oko podele plena u Beogradu. Svi sve vreme moraju biti svesni šta je naš glavni cilj, a to je izlazak iz pakla u koji nas je Vučić uvalio. Stati na Beogradu i uživati u evenutalnoj pobedi u tom gradu bila bi fatalna greška. Poenta ujedinjenja je da se ide do kraja, međutim, ono što najviše utiče na kraj režiima jesu odluke sa zapada. Dok sa suprotne strane ne bude stajala ozbiljna politička snaga, oni se neće odreći Vučića, a dok ga se ne odreknu, mi ga sami nećemo srušiti, naročito imajući u vidu koliko u opoziciji ima desničarskih i nacionalističkih struktura, koje zapadne demokratije percipiraju kao veću opasnost od Vučićeve stabilokratskenarko bande. Ujedinjena demokratska opozicija mora jasno da nametne promenu državnog kursa, ali ne u smislu udaljavanja od Evrope, već naprotiv, u iskrenom približavanju evropskim vrednostima. Srpsko pitanje ne sme da postoji kao pretnja, naš narod mora da postane faktor regionalnog pomirenja, što uključuje priznanje zločina koji su izvršeni nad pripadnicima drugih naroda, pokajanje i duhovno pročišćenje. To nam već dvadeset godina fali da bismo napravili pomak unazad od istorijske provalije pred kojom stojimo.
Kulačin: To bi bio početak kraja i zato, za razliku od opozicije, Vučić je počeo ozbiljne pripreme i kampanju za te izbore. Našao je kandidata, uvukao ga je u svoju paučinu mrežu. Uradiće sve što je u njegovoj moći da ne izgubi Beograd. Žrtvovaće i Gorana Vesića, samo da ne izgubi prestonicu. Ključ borbe za Beograd, ovoga puta, u rukama drži opozicija, a ne Vučić, ali izgleda da je voda napunila uši liderima. I oni su svesni toga, alio već vide sebe na mnogim funkcijama na vlasti u Beogradu i to je ono što je opasno. Bez ljudi na terenu, u biračkim odborima, a to mogu samo ako su zajedno, ne mogu da pobede ni Šapića, a kamoli nekog drugog. I tu ne mislim samo na Đilasa, Jeremića, Obradovića, već pre svega na Ne davimo BGD, i sada posebno interesantne predstavnike ekološke politike. Sami ne mogu ništa.
Da li Vam je spajanje stranke Spas u SNS iznenadio ili ste to očekivali?
Vidojković: Na kraju, to ispade utapanje Šapića u SNS, bez stranke, koja nikada realno nije postojala, jer su njegove izborne liste bile ispunjene prijateljima i članovima familije. Šapića godinama doživljavam kao bliskog saveznika SNS, koji se folirao da je politički neutralan, kako bi obmanuo opoziciono biračko telo. Danas, kada je sve jasno, on se savršeno uklopio u svoju novu stranku, što ima dve pozitivne posledice: prva – vađenje tog džokera jasan je signal da SNS ne stoji dobro u Beogradu i druga – više niko ko je protiv Vučićeve hunte neće glasati za Šapića. S druge strane, on je dobro rešenje za režim, siledžijske karakteristike koje poseduje imponuju naprednjačkom biračkom telu, primitivni nagoni za fizičkim obračunom nisu nikakva loša osobina, gledano iz ugla primitivnog birača, stoga će Šapić moći da izađe na ove izbore, sa nadom da će na njima pobediti, a da SNS, koja je trenutno pod lupom EU i SAD, neće morati da pribegne brutalnoj izbornoj krađi. Iskreno se nadam da će birači pre svega imati u vidu u kojoj meri su njegove stranačke kolege upropastile grad tokom prethodna dva mandata. Beogradu ne treba naprednjačko kadrovsko osveženje, Beogradu ne trebaju naprednjaci. Beogradu treba veštačko disanje.
Kulačin: Apsolutno me nije iznenadilo, kao što me neće iznenaditi mnoga druga pripajanja. Ponavljam, Vučić se ozbiljno sprema za izbore. Radi sve ono što bi trebalo da radi druga strana. On se, sa jedne strane ukrupnjava, a opozicija se rasčlanjuje. Šapić se idealno uklapa u mediokritetsku sliku današnje Srbije, a ona je upravo onakava kakva je Srpska napredna stranka. Šapić je najobičniji politički prevrtljivac, spornog obrazovanja, nasilnog ponašanja, kukavica koja saginje glavu u svakoj problematičnoj situaciji. Ni sena onog čoveka iz bazena. Uostalom, prosto je milina videti ga u SNS – sva g…a na jednom mestu.
Jugoslav Ćosić je dao otkaz televiziji N1. To su pojedini novinari iskoristili kako bi na račun ŽaklineTotalović iznele optužbe da je ona za to kriva i da je preuzela na neki način vođenje te televizije. Šta Vi mislite o tome?
Vidojković: Nemam nikakve informacije o ovom slučaju, a za ovo sa koleginicom Tatalović prvi put čujem od vas. Iskreno verujem da svaka promena u United Mediji može biti samo promena nabolje.
Kulačin: Ne mislim ništa. Više me je uznemirio otkaz koji je Staford dala Hepiju, nego što je Ćosić otišao sa N1. Uostalom, ništa se nije promenilo u radu televizije N1.
Čemu potreba da se svaka kritika ili objektivno izveštavanje novinara proglasi kao napad na predsednika Vučića i njegovu porodicu?
Vidojković: Odgovor je svima jasan, ta porodica je duboko upletena u organizovani kriminal i to je nemoguće sakriti. Jedino sredstvo koje imaju na raspolaganju protiv onih koji se bore da izveštavaju istinito jeste teror, nekada jednodnevni, nekada višednevni, često sa svih televizija i iz svih dnevnih novina pod njihovom kontrolom, aktiviranjem botovskih brigada i fantomskih „mim zajednica“, sa zadatkom da novinari budu optuženi za antidržavno delovanje i ugrožavanje firera i njegove porodice. Pomoću stranih bezbednosnih službi, obruč se polako steže, kako oko uličnih narko bandi, tako i oko njihovih bosova iz državnog vrha. Stoga tolika panika i neprimerene reakcije na svaku kritičku misao. Ogromna energija se svakodnevno troši da se sakrije kako su u cara kozije uši i krvave ruke, kako vreme bude odmicalo dokaza protiv njih biće sve više, a samim tim i izdajnika u njihovim redovima, koji su tu isključivo radi ličnog interesa.
Kulačin: To je naprednjačka mantra i to tako funkcioniše od dolaska naprednjaka na vlast. Uostalom, to je i njihova konforna zona. Oni su svi redom, uz neopavani žuti ološ koji im se priključio, iznikli iz Šešeljevog šinjela gde je takav rečnik – dobro jutro. A, i primilo se lepo u narodu. Vučić je duboko iskopleksirana ličnost, nespremna na kritiku sada kada je najmoćnija ličnost u zemlji i isuviše sujetan za normalno ljudsko biće. Kada se sve to poveže, dobijete politički drnč koji za rezultat ima ovakav hibridni režim koji je po mom skromnom mišljenju, najsličniji onome što danas u modernom svetu predstavlja režim njegovog imenjaka u Belorusiji, Lukašenka. Doduše, ovaj naš još nije krenuo da prizemljuje avione, ali mi se čini da nećemo dugo čekati na to, izuzev ako se ne opametimo.
Da li ste videli tekst Informera o Vašoj emisiju u kojoj Vam je gost bio dr Vladimir Vuletić? Oni su to komentarisali „uvredljivo,morbidno i podlo“. Kada uzmemo u obzir sve one njihove naslovne, šta je to ustvari što je njima u Vašoj emisiji stvarno zasmetalo?
Vidojković: Nisam. Trudim se da do mene ne stiže njihova propaganda. Profesor Vuletić je od izlaska iz Partizanove uprave svakodnevno izložen najstravičnijim medijskim napadima, policijskim pritiscima i iskreno se nadam da mu se neće desiti nešto još gore od toga. Deluje kao da zna dosta toga, a možda ima ima i neke dokaze koji Vučića dovode do ludila. Ono što je režimu najviše zasmetalo je naš stav, iskazan iznošenjem ćevapa pred kamere, da ne verujemo ni jednom delu Vučićeve morbidne konstrukcije da je izvesni Zvicer naručivao jela od ljudskog mesa, jer je bio gladan. U svojim jalovim pokušajima da skrene pažnju sa sopstvene uloge u odgajanju krvave Belivukove grupe, on ispada smešan, izmišljajući najdebilnije moguće priče. Mi smo satirom udarili na njegov glavni marketinški potez te nedelje. Odmah je krenuo napad sa svih strana, i pre nego što je emisija emitovana, a posle premijere tek. Odavno se nije desilo da se bot sa zadatkom javlja u „Utisak nedelje“, sada smo imali i to. Premijerka lično nas je izvređala u jednoj emisiji debilnog karaktera, a pre nje to su odradile novinarske hijene iz Informera i Srpskog telegrafa. Pet dana trajao je spin kako smo mi, a pre svega profesor Vuletić, monstrumi, koji se sprdaju sa Belivukovim žrtvama, a upravo se Vučić sprdao sa žrtvama kad ih je smestio u „Zvicerove ćevape“. Ovaj, ko zna koji progon po redu koji smo istrpeli, govori u kojoj meri smo u pravu.
Kulačin: Zasmetalo im je ono što ima smeta sve vreme, unazad evo već desetu godinu, istina. To ih mnogo boli. Oni se, iskreno, dobro bore protiv istine svojim lažima u koje više nego veruju. Oni su spremni za svoje laži da poginemo, a mi i dalje nismo spremni da se za istinu žrtvujemo. To je osnovni problem. Mene apsolutno boli uvo za bilo šta što smeta tabloidima. Tu mislim i na televizije sa naciopnalnim frekvencijama. Drago mi je što Marko i ja ne okrećemo drugi obraz kada oni tuku, i uspemo nekako da ih iznerviramo ili kada uradimo toliko dobru emisiju da predsednik Srbije mora da reaguje iz Praga gde je bio u zvaničnoj poseti. To je njegova bruka, ne naša. Uostalom, Vučić je velika bruka za celu Srbiju. Mi smo sa ćevapima u studiju hteli da se sprdamo sa njim, a ne sa žrtvama, jer niko normalan, a on to svakako nije, ne može da veruje da je neko naručivao ćevape od ljudskog mesa. Još je zanimljivije da mu ta ekipa nije do skoro smetala kada je disciplinovala novinare i tukla demonstrante ispred Skupštine Srbije.
Da li ima neki političar koga ste zvali,ali je odbio da dođe u Vašu emisiju. Koga bi voleli da bude gost, ali do sada nije bio?
VIdojković: Šapić je pre nekoliko dana ljutito odbio da nam po drugi put bude gost, što nas nije baš mnogo potreslo. Otvoreni smo prema dolasku režimskih političara, čisto da bi emisija bila dinamičnija, intervju je koliko toliko moguće zamisliti, ali je nemoguće zamisliti kako trpe naš prvi deo emisije, a onda zajedno prolazimo kroz „Magareći kutak“. Šef im ne da, a mi ćemo povremeno pokušavati. Srđan Dragojević, moj prijatelj inače, uporno odbija da nam bude gost, Dragan Bjelogrlić nas takođe kulira, Cane iz Partibrejkersa mi nije odgovorio na SMS, a Rambo Amadeus je izjavio da ne vidi sebe u emisiji našeg formata. Skoro smo zvali i Biljanu Srbljanović, odgovora na SMS nema, evo ni posle tri nedelje.
Kulačin: Pošto je Marko odgovorio ko nas je odbio, dodao bih samo da smo pet puta zvali Sašu Radulovića i da nas je svih pet puta odbio, ja bih o tome ko nam se sve nudio. Nebojša Čović je tražio da bude gost posle gosotovanja Dušana Vujoševića, proslavljenog košarkaškog trenera. Hteo je da opovrgne neke Duletove tvrdnje, a mi smo rekli da je u redu ako pričamo o, tada aktuelnim, beogradskim izborima i Siniši Malom kao gradonačelniku. Naravno, da se više nikada nije javio. Nudio se Nenad Čanak, ali plašimo se da ne bi mogao da nas udene u svoj raspored od čestih gostovanja na Pinku i Hepiju. Bilo je i nekih ispitivanja da li bismo bili raspoloženi da pozovemo Čedomira Jovanovića, na šta smo odgovorili – dabome da ne. Sada sam se setio da je Marko pozvao i Gordanu Čomić, ali da ga nije udostojila odgovora.
Autor:Aleksandra Lazić
