Pad Carigrada je jedan od najznačajnih događaja i istorijska prekretnica. Osmanlije su osvojlice Carigrad, glavni grad Vizantije. Osvajanje se odigralo 29.maja 1453.godine. Taj dogođaj je označio pad Vizantijskog cartva. Neke zemlje su uspele da se održe još nekoliko godina. To je donelo velike posledice, Osmanlije su svoj položaj na Balkanu utvrdili. Ništa više nije moglo da ih zaustavi u njihovom pohodu na Evropu. Taj pohod će se tek okončati tek u Beču 1683.godine. Zbog toga se može reći da je tada srednji vek krenuo ka modernom. U završnim borbama je poginuo i poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš. Veliki broj učenih ljudi će pobeći u Zapadnu Evropu i tako doprineti pojavi humanizma i renesansi u evropskoj kulturi.
Mehmed II je je u Osmanskom castvu preuzeo vlast 1451.godine. Prema svedočenjima istoričara u Evropi su ga gledali kao nesposnobnog mladića koji nije spreman za opsadu nad hrišćanskim zemljama. Ali njegova želja da osvoji Carigrad nije jenjavala, samo je buktala. Nakon dolaska na presto počeo je da gradi tvrđavu, Rumelijski hisar, i tako je kontrolisao Bosfor. Za potrebe gradnje su srušili neke crkve i građevine. Zbog čega su bili protesti lokalnog stanovništva, ali su osmanlijskii vojnici su ih opkololili i masakrirali. Tako su utišali protest. Konstantin je pokušao da spreči gradnju, ali nije uspeo u tome. Gradnja te tvrđave su završene u avgustu 1452.godine. To je bio očigledan signal da se sprema opsada. Car naređuje da se zatvore sve kapije. Vladar Vizantije se okrenuo prema Zapadnoj Evropi. Nadao se krstaškom pohodu i tako da poraze Turke. Ali Vizantija se nikada nije oporavila od pada Carigrada 1204. godine i nije imala više tu snagu.
Osmanske trupe su počele okupljanje 1453.godine iz svih delova casrtva pred prestaonicom Handrijanopoljem. Što se tiće broja osmanskih trupa, tu je veliki spor, ali se veruje da je najverovatnije bilo oko 150 000. Od čega su 20 000 bili janičari, dok su ostatak grupe bili derviši. Polako su se upitili preko Trakije ka Carigradu. Prvo su zauzeli manje gradove, većina njih se i predala. Među njima jsu bili Mesemvrija, Anhijal, Viza. Gradovi poput Selimvrija i Perint su pružili jači otpor.
Tokom 28. Maja su bile poslednje priprema za opsadu. Bile su litije u kojima su učestvavali svi koji nisu učestvovali u odbrani ratne opsade. Te večeri je u crkvi Božasne Mudrosti se održala zajednička služba koji su odražali pravoslavni i katolički sveštenici. Došli su svi ljudi koj nisu bili na bedemima. Kako istoričari pišu plakali su, pevali i molili su se Bogu za oprost.
Napad je trajao danima, sve se rušilo i pljačkalo. Grad je sve više padao. U tradiciji grčkog naroda je opsada i pad Carigrad sličan Kosovom boju iz sprske narodne tradicije. Možemo povući paralelu između cara Lazara i Draga, kako i između Kosova i Metohije i Carigrada. To su sličnosti između ta dva naroda. Te sličnosti čine Neovizantijski pokret , koji je simbol dva bratska naroda. Piše se da su bili božiji znaci da će biti opsada i da će grad pasti.
Autor:Aleksandra Lazić
