Razlikuje se političko i geografsko shvatanje Skandidavije. Sa geografskog aspekta gledano Skanvidavsko poluostrvo zauzimaju Norveška i Švedska, ali zbog kulturološke bliskosti, jezika i istorije,u pojam Skandidavija je ubačena i Danska.
Ove tri zemlje su tokom dva veka (od 1397. do 1523) stvorile jedinstveno kraljestvo koje su potom nazvale Kalmarskom unijom. Švedska je posle nekog vremena napustila dok su je Norveška i Danska sledile do 1814. a do tada su prolazile kroz sukobe usled želje da Kalmarska unija ponovo vlada Švedskom i samim tim celim poluostrvom.
Uporediti Kalmarsku uniju sa Jugoslavijom bilo bi pogrešno i nerelevantno zbog brojnih geopolitičkih razlika, i generalno drugačijih okolnosti. Raspad Jugoslavije je bio daleko krvaviji (s tim što se i daleko kasnije desio), ali daleko od toga da se skandidavska unija mirno, bez posledica raspala 1814.
Bliske su, a samo jedne od mnogobrojnih sličnosti su zajednički rad na smanjenju rodne nejednakosti, protestanska religija, na svojim zastavama nose krst kako bi predstavile hrišćanstvo.
Skandidavija i zemlje Jugoslavije u savremenom dobu
- godine osnovan je skandidavski savet, sastavljen od Švedske, Norveške, Danske, Islanda i Finske.
Posle mnogobrojnih neslaganja, raspada zajedničkih država i drugačijih prioriteta, skandidavski narodi su jako složni i miroljubivi. Politički, kulturno i socijalno su hegemoni u tolikoj meri da ljudi izvan Skandidavije teško uspevaju da razlikuju države, čak i jezike, za razliku od zemalja sa Balkana koje su poznate po dugim i teškim ratovima, kako međusobnim, tako i sa neslovneskom populacijom.
Autor: Erna Bugarin
