Mihailo Obrenović je bio knez Srbije od 1839. do 1842. I od 1860. do 1868. godine. Njegova prva vladavina se završila zbacivanjem, a druga atentatom. Mihailo je bio drugi sin kneza Miloša i Ljubice Obrenović.
Prvi politički atentat u novijoj srpskoj istoriji dogodio se 10. juna po novom ili 29. maja po starom kalendaru 1868. Tako se završio život prvog prosvećenog srpskog vladara u modernom dobu, kneza koji je od Srbije stvorio Pijemont Balkana i čiji je san bio ujedinjenje hrišćanskih naroda ovog dela Evrope. Sudbina je htela da istog dana, 35 godina kasnije, u drugom političkom atentatu bude ubijen kralj Aleksandar Obrenović, poslednji vladar te dinastije. Kako to obično biva, druga srpska dinastija, koja je došla na vlast posle majskog prevrata 1903. godine, ostvarila je Mihailov program vodeći Prvi balkanski rat protiv Turske 1912. godine.
Ubistvo kneza Mihaila je atentat čija politička pozadina nikada nije otkrivena. Samo mesec dana pre atentata srpska policija dostavila je knezu informaciju o pripremi ubistva. Ni knez, ni njegovi saradnici nisu verovali da je to moguće jer je vladar bio omiljen u narodu posebno posle preuzimanja srpskih gradova od Turaka, koje se dogodilo godinu dana ranije. Možda zato što je imala informacije o atentatu, srpska policija je brzo uhvatila atentatore. Suđenje ubicama počelo je četiri dana posle topčiderskog atentata, a 14 od 18 optuženih osuđeno je na smrt i streljano na Karaburmi.
Ubistvo kneza Mihaila je u kolektivnom istorijskom sećanju predstavljeno kao prelomni trenutak i veliki gubitak na putu ka realizaciji nacionalnih ciljeva epohe i konstruisanja stabilnog društva i države u Srbiji. Naš najveći politički autoritet tog doba, llija Garašanin, svedoči da je ubistvom u Topčideru ugašena nada za kvalitetnu političku strategiju Srbije, umanjeni potencijali za dobar razvoj, a zemlja značajno unazađena.
Uprkos činjenici da su oči javnosti bile uprte u ovaj proces i da je pred sudom sve potanko ispitano, pravi uzrok atentata na kneza Mihaila nije utvrđen. Da, konstatovano je da su zavera i plan o ubistvu skovani još aprila 1868. godine. Utvrđeno je i da su atentatori danima vrebali svoju žrtvu, ali razlog zašto nastavio je da izmiče. Zanimljivo ni tokom suđenja niti jedan od osuđenih nije otkrio pravi motiv ubistva. Njihovi iskazi bili su protivurečni, ali ipak prihvaćeni kao tačni. Čak su govorili i o nameri da se sprovede prevrat, mada za to nisu imali nikakvog dokaza ni odbrana ni tužilaštvo. Zapravo utvrđeno je da niti jedna ličnost iz političkog života u zemlji ili inostranstvu, nije učestvovala u atentatu ili imala veze sa njim.
Srpski knez Mihailo Obrenović ubijen je na Košutnjaku 10. juna 1868. godine. Atentat se dogodio u večernjim časovima dok je vladar, u društvu Katarine i Anke Konstantinović, Tomanije Obrenović i ađutanta Svetozara Garašanina, sina Ilije Garašanina, bili u vožnji kočijama.
Njegove poslednje reči bile su „Dakle, istina je“. Knez ih je izgovorio na francuskom jer su tim jezikom govorile dame sa kojima je bio u društvu. Potom su odjeknula tri hica koja su usmrtila Kneza i Anku Konstantinović koja se bacila pred vladara kako bi ga zaštitila, dok je Svetozar Garašanin pao sa konja i onesvestio se.
Spomenik knezu Mihailu nalazi se na našem centralnom trgu kako i dolikuje vladaru koji je posle pet vekova vratio Beograd u srpske ruke.
