Ovo je jedna intrigantna osoba, najjači čovek podzemlja u to vreme, veoma pametan i domišljat, koji se još u detinjstvu pokazao kao jako problematičan. Kako je vodio svoj život i po čemu je ostao upamćen pročitaćete u nastavku teksta.
Ljubomir Magaš bokser, beogradski kriminalac na daleko poznat i jedan od najpoznatijih ličnosti jugoslovenskog podzemlja!
Rođen je 27. maja 1948. godine u Zemunu, odakle mu i potiče nadimak Ljuba Zemunac. Roditelji mu se razvode te život nastvlja sa majkom na Zvezdari, bez oca što je možda i ključna karika što se odao životu kakav je vodio.
Još kao dete u osnovnoj školi bio je jako problematičan i nezaustavljv za nastavnike, stalno je smišljao smicalice i okupljao problemtičnu decu oko sebe. Nakon nestašluka u školi počeli su i oni na ulici. Tako su počele i prve krađe. Zajedno sa društvom krao je pare kondukterima po tramvaju, a nakon toga bi svi zajedno odlazili da se časte u poslastičarnicu. Ubrzo nakon toga, sa samo 16 godina bio je prvi put priveden. Škola ga nije zanimala, upisao je auto-limarsku školu, ali je nije završio. Njegova krinalna priča upravo i počinje tada.
Često je bio privođen za sitne krađe, grebanje automobila, pretnje, tuče i otmice torbi. U to vreme počinje da se bavi i amaterskim boksom, kao i uličnim tučama. Jako mlad je uplovio u te vode i nedugo zatim, 1965. godine, po presudi suda u Beogradu odlazi u Dom za maloletne prestupnike u Nišu. Tamo je stekao nekoliko drugara, ali je našao i devojku Macu, sa kojom je provodio dane u domu. Bio je živahan i mesto ga nije držalo te je često pribegavao begstvu, ali se na kraju vraćao u dom. Sa nekoliko drugara je često smišljao raznorazne smicalice, a jedna od njih je bila i krađa automobila, tačnije da ih pozajme na nekoliko krugova po Beogradu i na kraju uredno vrate na mesto gde su ga našli. Jednom prilikom ih je policija uhvatila i vratila u dom, u kom su se uzaludno trudili da ga izvedu na pravi put. Brutalna i nemirna narav mu nije davala mira te je stalno smišljao nove igrice. Zbog konstatnih konflikta i nemira koje je pravio, vaspitači su doneli odluku da on mora da ode iz doma.
Nakon dolaska u Beograd, svoju buntovnost i fizičku snagu koju je posedovao pokušao je da iskaže u ringu, trenirajući svoj omiljeni sport boks. Priče su kružile da je loš u ringu i zato je svakog svog protivnika sačekao na ulici i pobedio. Bio ga je glas da ima udarac koji može da ubije bika.
Ljuba nikako nije mogao da podnese poraze što ga je skupo koštalo. Nakog verbalnog konflikta sa dečkom, na treningu, odlučili su da se pobiju na ulici i tada je Ljuba dobio ubod nožem. Nakon toga mu je izvadjen bubreg, ali se on vraća boksu.
- godine učestvovao je u tuči na Tehnološkom fakultetu i teško prebio Vladimira Vučkovića, studenta ovog fakulteta. U strahu da će ga policija naći pobegao je u Austriju. Nedugo nakon povratka u svoju zemlju optužen je za silovanje jedne devojke zajedno sa Radetom Ćaldovićem Ćentom i Zoranom Milosavljevićem Robijom. Zbog ovog dela dobija 3 godine zatvora, koje provodi u Sremskoj Mitrovici.
- godine se pojavljuje na Interpolovoj poternici zbog krađe automobila. Nakon ovog saznanja odmah se uputio u Italiju sa svojim prijateljem Đanijem. S obzirom na situaciju, granicu je morao ilegalno da pređe tako što je prolazio prepreke postavjene na granično polje. Deo puta koji je prolazio je bio deo kanalizacije, nakon kog je izašao u grad.
Napokon su stigli u Napulj. Pošto su bili neškolovani bavili su se sitnim krađama i džeparenjem. Ali nisu ni išli u krađu već su imali ljude koji su krali umesto njih. Recimo za vreme utakmice, kada neko da gol i svi navijači se raduju, taj koga su poslali, prolazi veoma vešto između navijača i izvlači novčanike iz džepova. Tako su mogli da ukradu po sto hiljada maraka za jedno poluvreme. Takođe su krali po vozovima i bili su u stanju da ceo opustoše. Jedan od najboljih džeparoša koje su imali je bio Đoka. Imao je samo jednu ruku, ali je zbog svog šarma bio najbolji u džeparenju.
Nakon toga prelaze na ozbiljnije poslaove. Otisli su u Milano i opljačkali celu fabriku odela.
Jedna od njegovih najbolje isplaniranih pljački u Italiji je bila u Napulju, kada je u roku od 10 minuta opljačkao tri banke. Ova krađa je bila do detalja isplanirana jer kako bi drugačije u rekordnom roku bila odrađena. Ranije, tokom boravka u ovom gradu upoznali su mehaničara Novaka koji im je pomagao i uvek pronalazio auto koji je odgovarao osmišljenoj akciji. Tako je i ovog puta našao brzi auto koji je bio neophodan za ovu akciju. Plan je bio opljačkati sve tri banke koje se nalaze na trgu u Napulju. Svako iz ekipe je imao svoju poziciju i ovu misiju su uspešno izvršili.
Ljuba je bio osoba koja je raspoložena za šalu 24 sata. To je nekima smetalo, a jedan od njih bio je i Kole, jedan od njegovih neprijatelja sa kojima se često sukobljavao. Dok su bili u nekom lokalu, Kole je prišao Ljubi, razmenili su neoliko reči i zatim ga ranio sa nekoliko metaka.
Ranjenog Ljubu su doveli u milanski zatvor, San vitore, u kom je bilo dosta jugoslovena. Brzo se sprijateljio sa nekima i smislili su pobunu. Plan je bio popeti na krov. Svi Srbi su izasli. O ovome se pisalo u svim novinama, a oni su nili su miljenici italijanskih novina. Nakon četiri dana vratili su se u ćelije, uz dogovor da niko ne bude kažnjen.
Nakon ovoga prebačen je na ostrvo Išija, na kom su vladali nehumani uslovi. To ga nije sprečilo da zavlada ovim ostrvom. Nakon nekoliko meseci pusten je iz zatvoda i vratio se starom zivotu.
U to vreme mnogi Srbi su se nalazili u Italiji, a oni su krajem sedamdesetih osnovali ozbiljnu kriminalnu grupu. Svako ko je pokušao da m se suprotstavi nije prošao nekažnjeno.
Nekoliko godina nakon ovoga, sredinom osamdesetih, u Frankfurtu, osmislili su plan da uzmu veliku svotu novca koja je avionom trebalo da bude deportovana iz Srbije u jednu banku. Plan su osmislili i razradili do najsitnijih detalja, počev od odeće, dokumenata, pa sve do kamiona kojim treba da se prevozi. Nekoliko minuta kasnije, nakon što je novac odnešen, dolazi druga ekipa sa istim zadatkom. Začuđeni menadžer objašnjava situaciju i tada shvataju da su opljačkani. Ubrzo je Nemačka policija opkolila aerodrom, međutim bilo je kasno.
Oni su ovom filmski isplaniranom pljačkom ukrali 20 miliona makara. Događaj nikada nije razrešen i veoma se visoko kotira. Iako se nije znalo ko je učestvovao u ovome, sumnjalo se da su umešani srpski kriminalci, jer su u to vreme harali svetom. Ime Ljuba Zemunac je u tim krajevima bilo veoma poznato. Bio je državni neprijatelj broj jedan i strah i trepet za nemačku policiju.
Iz bezazlenog mladića izrastao je u Al Kaponea. Oko sebe je okupio opasnu grupu ljudi, kojoj niko niša nije smeo. Tu su bili Jusa, Ćenta, brać Šoškić, kao i mnogi drugi.
Jednom prilikom da bi opljačkali zlataru, prerušili su se u radnike Gradskog zelenila kako bi farbali klupu koja se nalazila preko puta zlatare, da ne bi niko seo tu. Novak Lazić, automehaničar je kombi gradske čistoće pretvorio u kombi hitne pomoći. Obukli su se u lekare i nastavili dalje, sa sve rotacijom kako ih niko ne bi zaustavio. Ušli su u zlataru, koju su prethodno dobro proučili, kupe sve što su našli i beže dalje, bez ijednog očevidca.
Ovaj uspeh, kao i sve ostale su proslavljali u kafani. Ljuba je bio darežljiv prema pevačima, a naručito je voleo Dragana Smederevca koji mu je često pevao u Nemačkoj.
Malo je poznato da je Ljuba je na jednoj strani uzimao, ali je na drugoj davao. Tako na primer kada bi došao u Srbiju otišao bi na gradilište i podelio pare svim radnicima kojima kasni plata, ali ne samo onoliko koliko je predviđeno nego bi uvek davao više.
Nemačka policija pored sinih pokušaja da Ljubi uđe u trag, pretnji i podmićivanja nije uspela da ga okrivi ni za jedno delo.
Jedini koji ih je ocinkario bio je Slovenac, ali ni za ti delo nisu imali dovoljno materijalnih dokaza. Nakon toga odlučeno je da će nemačka policija deportovati Ljubu Zemunca u Beograd gde ga je čekala jugoslovenska policij zbog ranijih dela.
Po njega je došao Gaša i preuzeo ga je. Tokom leta su se šalili i Ljuba mu je objasnio kako je nedužan osuđen za silovanje žene komandira, koja je ustvari njemu bila ljubavnica.
Po sletanju u Beograd došli su u stanicu, gde je Ljuba tražio razgovor sa majkom i saopštio joj da je u Beogradu, ali se ne mogu videti.
Nakon toga ga odvode u Centralni zatvor u Beogradu. U svojoj ćeliji postaje glavni i svi su mu se povinovali. Jedna od anegdota jeste da ih je terao da žvaću hleb, ali da ga na kraju ne progutaju već ispljunu i od toga je napravio profesionalan šah i brod.
Iako u zatvoru, Ljuba je imao svoju vojsku ljudi i van njega. Sastojala se od šest koncentričnih krugova i svako je imao svoje mesto po hijerarhiji, a svako od njih je imao i svoje potrčke. Zato je ta grupa brojala preko 200 ljudi.
Tokom boranka u zatvoru, udario je službeno lice i zbog toga dobio batine. Tukli su ga 2, 3 sata i nakon toga ga naterali da puzi do samice u kojoj je proveo 3 dana. Ubrzo su svi čuli za tu priču, a Ljuba je bio prvi koji se suprotstavio službenom licu.
Nakon izlaska iz zatvora vratio se svom zanatu i nastavio tamo gde je stao. Otišao je u Nemačku i sada kao osnovni izvor prihoda bilo mu je retekitanje. Tada se pojavljuje Goran Vuković Majmun, pripadnik Voždovačke ekipe, kome smeta Ljuba. Glavni razlog njihovog sukoba je bila teritorijalna podeljenost uzimanja reketa, jer su se obojica time bavila. Zbog ovoga usledilo je veliko neprijateljstvo između njih i od tada je Vuković počeo da priča da će ubiti Magaša. Tako se i desilo. 10. novembra 1986. godine u Frankfurtu bilo je zakazano ročište Ljubi za uzimanje reketa. Otišao je u sud veoma rasterećeno i nakon završetka presude, koja je bila u njegovu korist izašao je iz zgrade suda i uputio se prema prodavnici. U tom momentu nailazi Vuković i ispaljuje dva metka u Ljubu. Sa njim su tada bila braća Šoškić, koji su pokušali da ga zaštite, ali bezuspešno. Nakon što je Ljuba pogođen, oni su pokušali da ga unesu u kola i odvedu u bolnicu, ali nemačka policija to nije dozvolila i ostavljaju ga tako da leži, dok hitna pomoć nije došla, nakod sat vremena od pucnjave.
Na taj način Magaš završava svoj život.
Autor: Teodora Kijanović
