Obzirom na to da dele jezik, istoriju, kulturu i tradiciju, ne morate biti istorijski potkovani da biste zaključili da su stanovnici ove dve zemlje nekada bili jedinstven narod. Zbog ratova, političkih režima i brojnih neslaganja to nije slučaj danas.
Korejsko poluostrvo kroz ratove
Analizirajući njihovu istoriju, Korejanci su imali tužnu prošlost. Jedan deo iste predstavlja vladavina Japanaca nad poluostrvom, dok za to vreme Korejanci postaju sinonim za „nižu rasu“, i to stanje se ne menja do Drugog svetskog rata. Pod uticajem komunističkog bloka, 6. septembra 1945. godine američki vojnici se iskrcavaju na Korejsko poluostrvo, i nastaju promene.
Pod američkim patronatom 15. avgusta 1948. Na jugu je proglašena Republika Koreja, a Jing Sung-man je položio zakletvu kao prvi predsednik Južne Koreje.
- septembra iste godine severni deo Koreje proglašava Demokratsku Narodnu Republiku Koreju sa Kim il Sungom na čelu kao premijerom. Ta situacija je dovela do pograničnog incidenta što rezultira ratom. SAD se umešao, a posle nekog vremena se uspostavilo razgraničenje na 38. paraleli gde je uspostavljena demilitarizovana zona. Američki vojnici su na jugu poluostrva ostali do danas.
Posle (uslovno rečeno) završetka rata ponovo razlike dveju Koreja dolazi do izražaja. Pravno rečeno Korejski rat se nikada nije završio.
Posleratni period Severne i Južne Koreje
Severna Koreja se, zahvaljujući mirnoj politici jako brzo oporavljala od rata. Šezdesetih se munjevito razvijala teška industrija, a za njom je malo zaostajao razvoj lake. Sedamdesetih godine počinje otvaranje prema svetu, a jedan od primera solidnih odnosa bilo bi zbližavanje sa SFRJ, odnosno njenim tadašnjim predsednikom Titom.
Raspad SSSR joj je doneo velike probleme, a i povećala se opasnost od napada SAD. Ekonomija je počela da se urušava jer se zemlja našla pod ekonomskom blokadom zapadnih zemalja. Nesreća nikada ne dolazi sama, pa je te godine zavladala velika suša, nestašica i glad.
Južna Koreja
Jako sporo se oporavljala od rata. Politika je užasno vođena, decenijama je vladala diktatura. Tek osamdesetih godina kreće da jača i postaje „Azijski tigar“. Usled velikog privrednog napretka, 1988. u Seulu se održavaju Olimpijske igre. Fantastični rast je zaustavljen 1996. godine, kada počinje Azijska finansijska kriza uzrokovana padom Hongkonške berze.
Ipak, njeni visoko-tehnološki proizvodi su poznati u celom svetu, a u zadnje dve decenije najpoznatiji su u automobilskoj industriji i proizvodnji bele tehnike.
Sličnosti i razlike danas
Nalaze se na istom poluostrvu, a na karti sveta granica je jasno vidljiva, odnosno geografske razlike. Sever se nalazi na planinskom području koje sa sobom nosi ozbiljne posledice, što se značajno manifestuje na privredu.
Južna Koreja u tom pogledu ima mnogo više sreće, jer je karakteriše blaga klima koja donosi veliki usev, uzgajajući raznovrsno bilje.
Gledano sa ekonomskog aspekta, ove dve zemlje su dve krajnosti. Južna Koreja je za nekoliko vekova ispred Severne-njena ekonomija je jedna od najprofitabilnijih i najjačih na planeti. Takmiči se sa Japanom u proizvodnji robota, a lokalni naučnici razvijaju i nove automobile, aktivno istražuju alternativne načine proizvodnje energije, a poljoprivreda uprkos idealnim uslovima čini samo mali deo prihoda.
I u vizuelnom pogledu razlika je jasna. Seul krase grandiozni neboderi i transport koji je zadnja reč tehnologije, dok je Pjongjang osiromašen u svakom smislu-pun je slomova, umornih ljudi, gladi i teškog života. O teškoj sudbini stanovnika na severu svedoči njihovo poimanje luksuza, obzirom na to da smatraju bogatstvom ukoliko imaju bilo kakav TV.
U Južnoj Koreji je prosečna plata oko 3 hiljade dolara, a na severu je samo 40.
Razvoj ove dve zemlje je počeo istovremeno, ali kao da nije, jer jednu je kočio komunizam, a druga je prednost dala slobodnom tržištu. Sada su razlike jasne usled vidljivih posledica tog izbora. Mnogi smatraju da je za Severnu Koreju slamka za spas ujedinjenje što se verovatno neće desiti, a ako pokušaju da imigriraju na jug sačekaće ih samo hapšenje, državna osuda i etiketa izdajnika.
Autor: Erna Bugarin
