Erik Vajhenmajer-prvi slepi čovek koji je pokorio Mont Everest

Društvo

Sigurno ste čuli za izreku Lepota je u očima posmatrača, ima istine ali zar vas ne  podseća na izlizani kliše koji čujete kada neko želi da se izvuče iz neprijatne  situacije, ili iskoristi kao frazu prilikom flertovanja sa lepšom polovinom?  

Svet je mesto prepuno dobro upakovanih i skrivenih tajni, koje jedva čekaju da  budu otkrivene. Ko kaže da samo oči mogu da prikažu jedinu i pravu isitnu,  sigurno su isti oni koji su ograničili svoj vid na jednu određenu tačku. Svako može  da uživa u blagodatima i čarima prirode, ukoliko oseća život koji kulja iz nje.  

Da je nebo granica, govori i neprekidna volja i upornost alpiniste Erika  Vajhenmajera koji je uprkos nesrećnoj sudbini i nemogućnosti da svet vidi očima,  odlučio da svet za promenu doživi i shvati drugim čulima. Čovek koji pobedi  samog sebe, nema šta da izgubi. Događaj za koji se sumnjalo da će se završiti kao  tragedija, Erik je uspeo da pretvori u uspeh. Sa samo 13 godina izgubio je periferni  vid, a kasnije u roku od nekoliko meseci u potpunosti je izgubio vid, i nikada nije  uspeo da ga vrati.  

Na poduhvat se odlučio kada je dobio podršku lekara Šermana Bula, koji je uprkos  svojim kasnim godinama uspešno odigrao ulogu vodiča, video je očima ono što je  Erik osetio srcem. 2001. godina je ostala u Vajhenmajerovom sećanju kao godina 

koja mu je otvorila vrata beskonačnim mogućnostima, život nije gotov sve dok ti  sam ne zaželiš da ga ugasiš.  

Ne postoji mesto koje je neosvojivo, postoje samo ljudi čije su misli uspele da  nagrizu sopstveno samopouzdanje, i spotaknu ga o prvi kamen. Ne kaže se za  džabe, Čovek je sam sebi najveći neprijatelj

Autor: Sanja Petkov 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *