Zanimljivosti o Čuvašima

Društvo

Čuvaši su drevni narod, trenutno naseljen na teritoriji Rusije, u kojoj su peta nacija po veličini-prema poslednjem popisu iz 2010. trenutno ih ima preko milion i 200 hiljada. 

Postoji više pretpostavki kada je njihovo poreklo u pitanju, a najverovatnije je da su njihovi preci Prabugari, koji su govorili turskim jezikom. U potrazi za boljim životom počeli su da se sele na zapad u 20. veku pre nove ere, a trista godina kasnije su stvorili svoju državu pod imenom Volga Bugarska. 

Čuvaši su prvi put spomenuti 1509. godine, a samo ime znači „tihi, skromni“, dok savremeni rečnici prevode „bezopasni, mirni“.

Značenje reči Čuvaš je u potpunosti u skladu sa njihovim mentalitetom i prirodom. Prema njihovoj filozofiji, svi ljudi, poput ptica, sede na različitim granama velikog drveta života i jedni drugima su srodnici. Stoga potenciraju na pružanju nemerljive ljubavi, kao i na slozi i toleranciji. Jako su mirni, gostoljubivi i ljubazni. Istorija ne beleži zločine počinjene od strane Čuvaša, kao i bilo kakve napade odnosno agresije.

Jedan od njihovih kvaliteta je takođe sklonost ka očuvanju tradicije. Starije generacije vredno prenose predanja sa kolena na koleno, gaje nacionalne mitove i legende, ne dozvoljavajući da veo zaborava prekrije kulturom obogaćene vekove. Hranu koju su jeli stotinama godina pre, jedu i sada, npr. Šurpu (supa sa ovčetinom), kao i domaće pivo sa originalnim receptom. Parovi se i dalje venčavaju i zaklinju na vernost pred rođacima, u njihovoj tradicionalnoj nošnji vezene po svim kanonima, i svaku svoju ceremoniju isprati propisan obred. 

Religija: 

Bliski su sa svojim susedima, i kako to obično biva, iz prisnosti proizilazi doza mešanja kulturoloških i drugih odlika. Čuvaši su i pre ulaska u Rusiju bili pagani-vrhovno božanstvo im se zvalo Tour. Kasnije su počele prodirati i druge religije, naročito hrišćanstvo i islam. Ljudi koji su živeli u zemlji obožavali su Isusa, za razliku od onih koji su boravili van granica zemlje, koji su za boga prihvatili Alaha. Danas su Čuvaši većinom pravoslavne veroispovesti, ali duh paganstva se i dalje oseća. 

Detaljnije o Čuvašima kroz istoriju:

Na njihovu pojavu su uticale dve rase-kavkasoidna i mongolska. Može se napraviti podela njih na osnovu fizičkog izgleda, a to bi bilo dva tipa, svetla i tamna. 

Svetliju put karakterišu plava ili svetlo smeđa kosa, sive oči, mali nos i koža prekrivena pegama. 

Tamnu krase uvojci, smeđe oči i usko lice. Imaju slabe jagodice, i žuti tip kože kao Mongoli, ali na tome se njihova sličnost završava, jer su Čuvaši daleko mekših i toplijih osobina od  Mongola, izuzetnih ratnika. 

Bili bi daleko slavniji narod da se nije desio poraz od strane mongol-Tatara 1236. godine, posle kog određeni broj Čuvaša beže na sever.

Čuvaši danas

Trenutno Čuvaši u Rusiji uživaju sopstvenu republiku, i kao narod čine skoro 68% stanovništva. Populacija im se kroz decenije smanjuje-1989. godine ih je bilo milion i 400 hiljada, a prema popisu iz 2010. godine sada egzistira oko 200 hiljada jedinki manje.

Njihova država danas postoji pod nazivom Čuvašija, odnosno Čuvaška republika. Prestonica Čeborskari je sagrađena na reci Volgi, i broji oko pola miliona stanovnika. Ruski jezik dominira, ali je čuvaški takođe zastupljen u mnogim delovima zemlje. 

Autor: Erna Bugarin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *