Rio- Tinto Group je anglo-australijska multinacionalna i druga najveća korporacija metala i rudarstva na svetu, proizvode gvozdenu rudu, bakar, dijamante, zlato i uranijum. Osnovano je 1873. godine. Za sobom gotovo vek i po ostavlja razorna delovanja širom sveta.
Geolozi Rio Tinta su još 2004.godine u blizini Loznice otkrili prisustvo litijumnatrijum-borosilikata, dotad nepoznatog minerala koji je po nalazištu nazvan jadarit.Detaljna istraživanja, završena početkom tekuće godine, pokazala su da rude jadarit, koji sadrži visoke koncentracije litijuma i bora, kod nas ima 136 miliona tona. Zato je nalazište Jadar rangirano kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma u svetu.
Šta je to Litijum I za šta se upotrebljava
Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu I električnu provodljivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova I litijum-jonskih baterija za električne automobile I elektroniku široke potrošnje. Litijum se koristi u računarskoj, telekomunikacionoj i avio industriji, kao i u proizvodnja baterija za vozila na električni pogon. Njihova upotreba je promovisana u programima razvoja zelenog saobraćaja i smanjenja karbonskog otiska.
Zbog svoje visoke reaktivnosti, čisti elementarni litijum se ne nalazi u prirodi, već je prisutan kao sastojak soli ili drugih jedinjenja. Još uvek nije tačno poznato na koji način će se dobijati litijum iz mineral Jadarita pronađenog u dolini reke Jadar. Na zvaničnoj veb prezentaciji kompanije Rio Tinto navodi se da vrhunski tehnolozi u Austrijili rade na tehnološkom procesu koji treba da bude ekonomski isplativ I ekološki odgovoran.
Uticaj litijuma na životnu sredinu
Industrija rudarstva litijuma trenutno je u velikom porastu.Velika ležišta u Kini I Južnoj Americi intenzivno eksploatišu kako bi se pokušala iz Zemlje izvući maksimalna količina litijuma, ali to sa sobom nosi velike posledice na lokalnu sredinu I zaštitu prirode. Tehnike ekstrakcije koje zahtevaju energiju I neželjeni efekti kontaminacije pale crvenu lampicu u svim lokalnim sredinama gde se planiraju rudnici. Za ekstrakciju jedne tone litijuma prema trenuto razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode, a prema nekim podacima u Zapadnoj Srbiji će se dnevno iskopavati 5000 tona, za koje je pored velike količine vode, potrebna I upotreba eksploziva, koja bi bila oko 3,6-7 tona. Ovakve potrebe, za vodom pre svega, u lokalnim sredinama utiču I na zemljoradnike kojima se na ovaj način oduzima dragocen resurs za uzgajanje stoke I navodnjavanje useva. Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlje takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke I snabdevanje vodom. Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016.godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu I rezultirale hiljadama mrtvih riba I mnogo otrovanih goveda. To je treći put u sedam godina da se ovakav ekološki akcident dogodio u Kini.
Početak rada rudarskog pogona u Lozničkom kraju, koji bi mogao da zadovolji 10 % svetske potrebe za litijumom, planiran je upravo za 2022.godinu. Vlada Srbije je sa predstavnicima kompanije Rio Tinto u te svrhe potpisala memorandum o razvoju ležišta litijuma i bora svetske klase u selima Jadra- Brezjak, Slatina, Stupnica i Nedeljice, a izmenjen je i prostorni plan za put Loznica-Valjevo, koji treba Rio Tintu da obezedi potrebnu infrastrukturu. Sve ovo možda zvuči bezazleno, ali ni malo nije tako. Iako, njihovi predstavnici tvrde da će sprovesti sve mere zaštite životne sredine u okvirima dozvoljenog zakoniskim rešenjima u Srbiji. Njihovi stručni timovi, rade na detaljnom utvrđivanju potencijalnih uticaja projekta na životnu sredinu, a u okviru studije izvodljivosti koja bi trebalo da bude gotova do sredine iduće godine. Iz njihovih pređašnjih projekata i onome što ostavljaju za sobom, može da se zaključi, da tamo gde Rio Tinto prođe, trava ne niče. Malo je reći da ostvaljaju ekološku katastrofu za sobom. Zašto bi bilo drugačijie i u Srbiji. Vlada misli da je ovo ogroman potencijal za našu Zemlju, eksplotacija jadarita ima ogroman potencijal da ugrozi životnu sredinu i građane ne samo u okolini Loznice, već u čitavoj zemlji i regionu.
U septembru 2020.godine kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji. Više od 150 meštana Bugenvila žalio se da je postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme 12.000 ljudi koji žive u okolini.
Rudnici ove kompanije u Zapadnoj Australiji upropastili su pećine ovih starosedelaca stare 46.000 godina.
Ukoliko ovaj projekat u Srbiji zaživi, njihova godišnja zarada procenjuje se na 550 miliona dolara, dok će Srbija od toga imati 7,6 miliona godišnje. Postoji li bilo kakva cena za zdrav život I zdravu životnu sredinu.. Naša zemlja jeste bogata rudama, ali zadržimo ih za sebe, pripadaju nama, kao I naraštajima koji dolaze posle nas. Srbija je 2018. godine, zahvaljujući medu, zaradila 12, 6 miliona. Pored toga što se dobija ekonomska korist od pčela, znamo koliko su one značajne za živi svet.
