Dan kada je NATO zaboravio značaj ljudskog života

Politika

Koliko je “taktički” razrađen plan napada na našu zemlju od strane vojne  organizacije čiji je glavni i osnovni cilj uspostavljanje mira i sprečavanje bilo  kakve vrste nasilnog rešavanja problema, zapravo sulud i posve nepromišljen  potez. Nato alijansa i dve decenija kasnije, doživljava sramotu koja joj se prikači  neminovno kad god se njeno ime pomene ili provuče prilikom vojnog delovanja ili  pretnje u vidu obustavljanja sukoba. Barem je naša zemlja poslužila kao primer da  I druge države može da zadesi ista sudbina.  

Slobodno se može reći da i danas, ne postoji nijedan konkretan a politički  potkovan razlog zbog kog je Savezna Republika Jugoslavija bombardovana.  Nijedan spis ili dokument koji je predstavljao pretnju nije iznesen u javnost, niti se  govorilo o njemu. Pretpostavljamo da ne postoji. Kao i u svim složenim  organizacijama i NATO je izabrao svoje žrtveno jagnje, a to je bio srpski narod.  

Tromesečno bombardovanje i opsedanje prestonice, glavnih postrojenja i deonica  čija je trasa bila gusto zbijena zbog prekomernog korišćenja većine populacije koja  je u to vreme boravila u Beogradu, ili u njenoj okolini. Tako je počelo. Kada i kako  je situacija izgubila kontrolu, odnosno čija se ruka zatresla pa napravila pogrešan  korak i dan danas nije poznato. Opšta pravila ratovanja navode da je zabranjeno 

napadati stambene objekte, i mesta koja mogu da unište i trajno unazade  infrastrukturu i osnovne uslove za život jedne zemlje.  

A znamo, da je našu infrastrukturu zamalo uništila u celosti. No, granica je davno  pređena, I sad se radilo o samovolji koja se opravdavala slučajnim pogreškama, ili  koleteralnoj šteti koju je bilo nemoguće izbeći. 

Na dan 23. Maja 1999. Godine NATO avioni su bombardovali termoelektranu  “Kolubara” u Velikim Crljenima. U ovom napadu bilo je povređeno 11 ljudi.  Napad je izvršen grafitnim bombama koje je pakt koristio kako bi usporio i onemogućio zemlji da funkcioniše. Ostavljajući je u mraku. Pogođena su i razvodna postrojenja i trafo stanica koja je bila u neposrednoj blizini. NATO je  proveo tri dana jurcajući nebom kako bi ugasio nadu svakog puta kada bi ona  zaiskrila. Istog dana napad nije zaobišao ni Beograd, naselje Čukaricu, izlaz iz  Beograda, odnosno Lipovačku šumu i Obrenovac. Tada su ova mesta privremeno  ostala bez osvetljenja I bez struje. 

Bačeno je četiri grafitnih bombi na TA Kolubaru,ali to nije bilo dovoljno,  napadnuta je i TA Nikola Tesla I TA Drmno. Bombe su ostavile velika oštećenja i nije jedini problem bila struja, određeni delovi gradova su ostali bez vode, zbog  pucanja cevi i izlivanja kanalizacije usled razaranja puteva i bombardovanja bitnih  mesta u prestonici. Paklena nedelja koja je za sobom povlačila velike gubitke,  radovi su vođeni ali su vrlo površno sanirani zbog nedostatka vremena, NATO nije  dozvolio da Jugoslavija dođe do predaha. Stanice, elektrane, industrijske zone,  hidrometerološke stanice,dalekovodi, novoizgrađena zgrada MUP-a, zgrada RTS,  otvoreni napad na medije, aerodromi i razaranje objekata za pomoć i negu lica. 

Dok su grafitne bombe poslužile da naprave dovoljnu štetu i odvrate pažnju,  bombardovan je I Makiš na koga su bačena 4 projektila. U toku dana samo na  području juga Srbije izvršena su 63 napada na 43 naselja. Bačeno je 243 avio projektila, desetak kasetnih i grafitnih bombi. Malo li je? 

Kažu da prošlost treba ostaviti iza sebe, ali bez posledica prošlosti ne bi imali  ovakvu sadašnjost, i ne bi razmišljali kakvu budućnost želimo. Da se nikad ne  zaboravi svaki ugnjeten život koji je avion NATO pakta pokosio, i lice svakog  vojnika koja su svoje ordene odbacili nakon što su shvatili da služe zemlji koja je  zaboravila na milost.

Autor: Sanja Petkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *