Kako je izgledala svadba kralja Aleksandra Karađorđević i kraljice Marije

Društvo

Način na koji su Srbi dobili svoju najvoljeniju kraljicu je nesvakidašnji, ako uzmemo u obzir mnoge isprepletane sudbine, lep i miran život sa tragičnim završetkom ljubavi.

U trenutku kada su se utisci posle Prvog svetskog rata slegli i kada je stvorena Kraljevina SHS, kralj Aleksandar Karađorđević je bio neženja, za tadašnje vreme, već u poodmaklim godinama. 

Dobio je krunu 1921. godine, ali je vladao bez kraljice do juna 1922, kada je taj događaj na neko vreme bio tema broj jedan.

Glavno pitanje, kada je ženidba kralja u pitanju, bilo je da li dovesti princezu sa stranih dvorova i oplemeniti dinastiju, učvrstiti međunarodne odnose i podići ugled u svetu- ili pak izabrati devojku iz naroda. 

 

Odluka je pala da kralj oženi strankinju plave krvi, i to rumunsku princezu Mariju, koja je bila jedna od najlepših i najobrazovanijih dama tadašnje Evrope.

Ova dama je osim lepote i obrazovanja imala i veoma visoko poreklo – rođena je kao treće dete rumunskog kralja Ferdinanda, njena baka po majci je bila sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Marija je, iako se radilo o ugovorenom braku, ugledavši prvi put sliku budućeg supruga potvrdila da i sama želi da bude srpska kraljica. Njeno oduševljenje i iščekivanje potvrđuje podatak da je odmah po zakazivanju venčanja krenula da uči srpski, i do polaska u Beograd već je vešto baratala našim izrazima i gramatikom.

 

Organizacija je poverena našem proslavljenom komediografu Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. 

 

Dan pred venčanje u Beograd je doputovalo više od 20 000 ljudi. Kralj je po  verenicu poslao, niz Dunav do Ošave, svoju ogromnu jahtu “Aleksandar”. Pristajanje broda u luku u Beogradu pozdravili su topovi sa Kalemegdana – sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i taštu dočekao je i mladoženja Aleksandar.

 

Novine onomad o detaljima svadbe pisale su sledeće: 

 

“Na venčanju u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haljinu dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa. Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Dugački šlep pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi. 

Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci. Rumunska kraljica je bila u divnoj lila haljini od tila sa tokom iste boje, oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio čuveni đerdan bisera. Na prstima je imala odgovarajuće dekoracije, s lentom Svetog Save. 

U povorci su sledili kum, sin engleskog kralja i potonji kralj Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u svečanim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.”

 

Da je kraljica Marija postala nova miljenica naroda postalo je jasno kada je, sa balkona Starog dvora, okupljene pozdravila rečenicom:”Ja vam od srca blagodarim!”

 

Evropa, umorna i iscrpljena od ratova iščekivala je i čeznula za slavljem. Svadba našeg kralja, ujedinitelja svih Srba, bila je idealan povod za to. Većina svetskih zemalja je poslala svoje najbitnije državnike u Beograd, a jedna od njih je Persija, čak i daleki Japan. 

 

Jedini kojima je bio zabranjen dolazak bili su Bugari – sećanje na zločine koje je nad Srbima počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske etikecije.

 

Kasnije, a pogotovo tokom sumornih i teških dana za naš narod tokom Drugog svetskog rata ispostavilo se da je dovesti i oženiti Mariju Karađorđević bila dobra odluka. Ona je bila sinonim za sve što je narodu tada falilo. Dobra supruga, brižna majka, požrtvovana i dostojanstvena kraljica koja je, dok je Drugi svetski rat besneo i kosio čovečanstvo najgroznijim strahotama, diskretno pod imenom Marija K. Đorđević, slala pakete odeće i hrane širom Evrope, stavljajući do znanja pravu sliku našeg naroda, mudro i pronicljivo birala reči i postupke, nikad ne izdavši svoju novu domovinu- Srbiju.

Autor: Erna Bugarin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *