Pet godina od smrti jugoslovenske i srpske glumačke legende

Kultura

Velimir Bata Živojinović- legenda, taj pojam, najbolje obuhvata neverovatno bogatu karijeru glumca koji je bio simbol jednog vremena i jedne velike kinematografije. Odigrao je oko 300 uloga na filmu i televiziji, najviše u celoj bivšoj Jugoslaviji, a pritom u najraznovrsnijim žanrovima. Partizanski filmovi i socijalne drame, crni talas i komedije- sve mu je ležalo. Plenio je prirodnošću i specifičnim šarmom, često ostavljajući utisak da na ekranu nije glumac nego autentična ličnost.

Jugoslovenski i srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac, Bata Živojinović rođen je 5.juna 1933.godine preminuo 22.maja 2016. Na filmskom platnu debitovao je 1955. godine u filmu Pesma sa Kumbare. Pohađao je srednje glumačke škole u Nišu i u Novom Sadu. Na pozorišnu akademiju u Beogradu upisao se iz trećeg pokušaja, 1954.godine. Teatar je bio njegova velika ljubav i početak karijere obeležio mu je angažman u Beogradskom dramskom pozorištu ( tada pod nazivom Savremeno pozorište). Osim glume, uporedo se bavio i politikom. Od početka devedesetih godina 20. veka bio je poslanik  Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata, a 2002. godine  bio je kandidat SPS-a na neuspelim predsedničkim izborima u Srbiji. U mladosti je trenirao fudbal u „Crvenoj zvezdi“, a kasnije bio član skupštine tog kluba.

Poštovan i voljen Bata, kako su ga svi prisno zvali. Danas se navršava pet godina od njegove smrti.

Privatno neposredan, srdačan i skroman, nije se ponašao kao zvezda i ceo život je proveo sa jednom ženom, svojom ljubljenom suprugom Lulom, koja mu je bila podrška i u teškoj bolesti poslednjih nekoliko godina.

Njegova glumačka karijera je toliko bogata, da bi se o njegovim ulogama moglo satima ispisivati. Veće uloge ostvario je u filmovima Bulajića „Vlak bez voznog reda“ ( 1959) i „Uzavreli grad“ ( 1961), što je bio uvod za ratne spektakle koje će snimiti sa ovim rediteljem šezdesetih godina 20.veka. Posle Tita, najveći narodni heroj Drugog svetskog rata.

„Valter brani Sarajevo“, „Bitka na Neretvi“, „Skupljači perja“, „Kozara“, „U raljama života“, „Brat doktora Homera“, „Most“, „Sutjeska“, „Crveni udar“, „Partizanska eskadrila“, „Nedeljni ručak“, „Halo taksi“, „Srećni ljudi“, „Lepa sela lepo gore“ Samo jedan deo njegovih uspešnih ostvarenja.

Bio  je mega zvezda u Kini, gde su ga milijarde gledale u filmu „Valter brani Sarajevo“ ( reditelja Hajrudina Krvavca iz 1972.) ali i višestruki učesnik fesitvala u Kanu ( sa sedam filmova među kojima su „Skupljači perja“ 1967, „Poseban tretman“ 1980, „Grupni portret s damom“ 1977). Dobitnik tri Zlatne arene u Puli i niza drugih nagrada na domaćim i stranim festivalima.

Nemoguće je u jednom tekstu navesti ceo raspon glumačkih kreacija koje je maestralno ostvarivao. Ostaće da živi kroz svoje uloge. Glumac nepresušnog talenta i energije obeležio je čitavu epohu srpskog i jugoslovenskog filma, decenijama je dominirao velikim i malim ekranima kao tumač karakternih uloga, kao vrhunski komičar ili nepobedivi ratni heroj. Ostavio je neizbrisiv trag u srcima miliona gledalaca.

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *