Kulture drevne Skandinavije osmislile su fascinantan svet mitova. Zbog dobre očuvanosti i uloženog truda, nordijska mitologija je postala jedna od najpopularnijih u čitavom zapadnom svetu. Neki od mitova su i Valkire, prelepe žene i birači palih boraca.
ŽENE SA DVA LICA
Najranija ideja nastanka Valkira jeste da su nastale kao demoni mrtvih, birajući svoje ljudsko telo na bojnom polju. Međutim, Valkire jesu božanski agenti u skandinavsko-nordijskoj mitologiji. Prvobitno su bile sluškinje Odina koje su sakupljale hrabro pale ratnike, a zatim te ratnike vodile na svete terene Valhale. Bile su odevene u najbolji oklop, najčešće od bronze, gvožđa ili životinjske kože. Čizme su im bile vezane slično grčkim lovcima iz davnina, a šlemove su krasili rogovi nalik na Vikinge. Ponekad se dešavalo da Valkire imaju i krila. Suština su ženske hrabrosti, snage i lepote. One su dobro uređena bića koja služe svome gospodaru i uzimaju samo mrtve ratnike koji hrabro padaju u bitci. Veoma su posvećene svom poslu i rado će pomagati herojima protiv svakog zla koje se pojavi. Poseduju borbene veštine kao što su pojačana snaga, brzina i okretnost. Imaju sposobnost da naprave magiju zbog svoje božanske prirode.
Sa druge strane, sposobne su i na strašna dela moći kao što su natapanje oružja energijom, razgovori sa životnjima, komunikacija sa dušama mrtvih, vođenje mrtvih duša u zagrobni život i kažnjavanje bića. Većina imena Valkira snažno se odnosi na temu rata, pa tako imamo Brinhildr (oklopna ili svetla bitka), Hildr (bitka) i Eir (mir/pomilovanje).
ŽENSKE RATNICE
Bile su ženski duh pomagača Odina. Moderna slika Valkira predstavlja ih kao elegantne i plemenite devojke koje nose mrtve heroje do Valhale. Nasuprot tome, Valkire su imale i svoju drugu stranu koja se odnosila na to da su ulazila u ljubavne veze sa ljudskim muškarcima i na taj način pomagale Odinu da ih prevezu u bitku Valhale za vreme Ragnaroka. Neki smatraju da su bile i zlokobnije od ovoga koristeću zlonamernu magiju u ostvarivanju svojih ciljeva.
Prema nordijskoj mitologiji, ratnici koji umiru u borbi završavaju na jedno od dva mesta. Pola ide da se pridruži Freji u njenom nebeskom carstvu. I za nju se sumnjalo da je Valkira te da je i ona uzimala borce da joj se pridruže u Folkvangu. Druga polovina bi išla u Valhalu, direktno u Odinovu slavnu zagrobnu dvoranu. Ove lepe devojke su na svojim konjima jahale kroz nebo i kada bi zatekle palog borca na bojnom polju, uz prepoznatljivi zvižduk, bi se polako spustile i u letu odabrale pale ljude. Njihovo samo ime Valkire potiče od staronormadijskog valkirja što u bukvalnom smislu znači birač ubijenih.
Stravična strana Valkira opisana je u mnogim sagama, odama i pesmama. Tu se tačno vidi kako kroje tragične sudbine palih ljudi koristeći creva za konac i odsečene glave za tegove. Od opere preko stripa, Valkire se pojavljuju širom sveta u popularnoj kulturi. Ove žestoke devojke nose ubijene ratnike u borbi do Valhale gde se živi zagrobni život, pije medovina i pripremaju se borbe na Odinovoj strani.
Spominju se i u vikinškim filmovima kao i u pesmama skandinavskih bendova. Ime Valkire dato je i operaciji mobilizacije rezervne vojske Nemačke u slučaju da savezničko bombardovanje prouzrokuje slom civilnog poretka. Tada je upravo ova operacija u nekoliko pokušaja državnog udara nastojala na zbaci naciste sa vlasti iz redova Hitlera.
Autor: Isidora Simić
