Petnaest godina od referenduma u Crnoj Gori

Politika

Crna Gora danas obeležava 15 godina od održavanja referenduma na kojem je proglasila nezavisnost od tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

 

Referendumsko pitanje je glasilo:”Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država s punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?”

 

Predsednik Crne Gore u to vreme bio je Filip Vujanović, predsednik vlade Milo Djukanović, dok je Ranko Krivokapić bio na čelu skupštine.

 

Krajem 2005. godine bilo je jasno da je za sprovođenje referenduma potreban novi, poseban zakon koji bi definisao referendumsko pitanje i odredio uslove za održanje i sprovođenje istog. Opozicione stranke Državne zajednice Srbije i Crne Gore prvo su zastupale stav da odluka o nezavisnosti može biti doneta samo ako se u prilog nezavisnosti zauzima apsolutna većina od ukupnog broja građana sa pravom glasa. Sa druge strane, vladajuće crnogorske stranke su zastupale stav da je za donošenje odluke o nezavisnosti dovoljno da se u prilog nezavisnosti izjasni prosta većina od onog broja građana koji će izaći na glasanje.

izvor: youtube kanal rudar

Drugo sporno pitanje koje je značajno doprinelo da se Crna Gora osamostali se odnosilo na priznavanje glasačkog prava brojnim državljanima Crne Gore koji su imali prebivalište na području Srbije, a kojima crnogorsko izborno zakonodavstvo nije priznavalo biračka prava.

 

Zvanični rezultati referenduma su sledeći: od ukupno 484 718 građana sa pravom glasa, na referendum je izašlo 419 236 (86.49%).

U prilog nezavisnosti se izjasnilo 55,5% građana Crne Gore, uz pomoć brojnih malverzacija, bespravnih postupaka, a spisak načina na koji su glasovi pokradeni je poprilično dugačak, tako da autor navodi samo najčešće- kupovina lažnih ličnih karata i glasanje stranaca, dok je mnogim državljanima zabranjen upis u državni spisak.

 

Protereju mr. Veliboru Džomiću nije dozvoljen upis u birački spisak jer navodno  nije imao rezidencijalni uslov od 24 meseca prebivališta, iako podaci iz lične karte jasno govore da je u datom momentu u Crnoj Gori proveo osam godina. Uskraćeni su i Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, brojna sveštena lica iz manastira širom države, a u Bijeloj knjizi je ilustrovano i mnogo drugih lica od kojih su većina Srbi.

 

Bijela knjiga sa svojih 1290 strana potkrepljuje dokazima referendumsku krađu sa preko 10 000 dokumenata.

Najkarakterističniji primer za krađu ličnih karata je Podgorica za koju ima i najviše dokumenata, od kojih su samo stotine zaplenjene u sabirnom centru izvesnog S. Šundića u naselju Tološi. Za Podgoricom nisu zaostajali Nikšić, Ulcinj i Pljevlja.

 

Dok sa jedne strane imamo priličan broj “nepodobnih” za glasanje, sa druge je još krupnija brojka “podobnih”.

  1. Ljevrilje je, uz mnogo svojih sugrađana koji su zajedno sa njom upisani u birački spisak AP Kosova i Metohije, bez problema glasala na referendumu- u korist nezavisnosti, jasno je.

 

Poželjno je zarad lične i kolektivne svesti pročitati Bijelu knjigu i ne aminovati učinjenu nepravdu, ali nije neophodno da bismo shvatili da je početkom referendumskog procesa nastavljena diskriminacija građana Crne Gore. Nakon proglašenja nezavisnosti obespravljivanje Srba u Crnoj Gori se nastavlja i kulminira donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, koji je povučen svrgavanjem antisrpskog režima Mila Đukanovića.

Autor: Erna Bugarin

1 thought on “Petnaest godina od referenduma u Crnoj Gori

  1. Ово је најбољи текст који сам прочитао у свом животу

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *