Dr Lazar Paču je ostao više od jednog veka na poziciji najuspešnijeg ministra finansija. Poštenje mu je bilo srednje ime, mrzeo je korupciju, a ostao je upamćen po tituli rigoroznog poreznika.
Potiče iz svešteničke porodice koja se sa juga doselila u Austrougarsku. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a studije medicine je otpočeo u Cirihu gde je upoznao buduće rukovodstvo Radikalne stranke: Nikolu Pašića, Peru Todorovića i Peru Velimirovića.
U Beogradu je otvorio svoju kliniku i bio je ,,šef opštinskih lekara“. Iako vrlo sposoban medicinar, njegov život je obeležila politika i pripadnost Narodnoj Radikalnoj stranci.
Pri promeni vlasti 1903. godine i dolaskom kralja Petra I Karađorđevića, zemlji je trebalo jačanje ekonomije. Laza je uspeo da postigne da dinar bude konvertibilna valuta i priznavao je novac sa zlatnom podlogom. Deficit u državnom budžetu nije smeo da postoji čak ni u vreme Balkanskih ratova, što je nezabeležen slučaj u istoriji bankarstva i u istoriji ratovanja.
Na samom početku svog mandata je počeo da jača Srbiju iz domaćih izvora. Bio je pravi finansijski čarobnjak jer nije postojao dug koji nije bio izmiren. Emancipacija zemlje je bila više nego uspešna, sredstva za naoružanje i za proširenje železničke mreže su bila obezbeđena, a Srbija je tih godina mogla da podigne kredit u bilo kojoj svetskoj banci.
Laza je ušao u finansijsku legendu kao lekar koji je izlečio finansije Srbije. Obezbedio je da država može da krene sa politikom velikog stila. Jaka vojska imala je jaku novčanu potporu u carinskom ratu sa Austrougarskom i Balkanskim ratovima.. Pokazao je vrhunsku moć pregovaranja ostvarivao je prihod privlačeći strani kapital . Ubrzo su otvorene Francusko – srpska i Praška banka, koje su bile rezultat Pačuovog umeća. Obrt spoljne trgovine je bio stopostotan , a tržište za našu robu na kom je preovladavala stoka pronašao je u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj pa čak i u Egiptu.
Prvi je primio austrijsku potresnu notu povodom sarajevskog atentata 1914. godine, a 23. jula mu je u Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Srbije uručen austrougarski ultimatum. Paču je insistirao da se tokom diplomatske akcije Srba, uredi da Vojvodina pripadne Srbiji.
Posle dužeg poboljenja od kamena u bešici, preminuo je u oktobru 1915. godine.
Paču dobija epitet škrtog ministra, mada je i pod njim budžet neverovatno brzo rastao.
Bio je oženjen Lenkom Zaho, raspuštenicom iz Beograda, koja nije bila poznata po svojoj privlačnosti, već po svom bogatstvu. Oženjen starijom damom, koja je u miraz donosila 5000 dukata, doneo mu je još jedan prihod utefteren u dnevnik knjiženja. Da li je to bio brak iz koristi ili ipak iz ljubavi, zaključite sami.
Autor: Kristina Lukić
