Toplički ustanak je jedini otpor okupatoru za vreme I svetskog rata na teritoriji cele okupirane Evrope. Bugarske vlasti htele su da izvrše mobilizaciju, ali srpski narod nije mogao više da trpi. Pod vođstvom Koste Vojinovića Kosovca, borci su udarali žestoko i uvek bili korak ispred neprijatelja.
OD BIZNISMENA DO HEROJA
Kosta Vojinović, rodom iz Smedereva, po završetku VI razreda Gimnazije odlazi na Trgovačku akademiju u Beču. Bio je vlasnik špediterske firme u Vranju, a kasnije je otvorio i trgovačke kancelarije u Solonu, Đevđeliji, Skoplju i Kosovskoj Mitrovici. Njegovu i te kako uspešnu karijeru biznismena prekinuo je Veliki rat.
1911/12. godine odslužio je vojni rok u VII kadrovskom puku u Beogradu. Tek što je završio, učestvovao je u I balkanskom ratu, a kada je došao Veliki rat bio je u dobrovoljačkom Jadranskom odredu pod komandom Vojina Popovića – vojvode Vuka. Kasnije je stekao čin rezervnog potporučnika, da bi zatim odlaskom u ustanak uznapredovao do titule vojvode. Iako nije bio školovan za vojnički poziv, bio je oficir i vođa. Mnogo je polagao na disciplinu, ali je ratne drugove voleo i poštovao. U sukobe je uvek išao prvi i bodrio svoje vojnike do kraja, ne dajući im da ostanu bez borbenog duha.
U borbi na Vlasini biva ranjen i austrougarsku okupaciju dočekuje u Kosovskoj Mitrovici. Zahvaljujući znanju nemačkog jezika koje je stekao tokom školovanja u Beču, zaposlio se kao liferant – dobavljač hrane za vojne potrebe. Radio je to kako bi dobio dozvolu za kretanje po Srbiji i kako bi mogao da radi na pripremi pokreta otpora. Kada su okupatori saznali za nedozvoljene skupove, organizovali su masovna hapšenja. Ipak, Kosovac je bio obavešten te je uspeo da pobegne u planine. Na Kopaoniku ga je sačekala četa Uroša Kostića Rudinca i za desetak dana njihov odred je brojio 50 boraca.
Po oslobađanju Kuršumlije 28. februara 1917. godine, Kosta Vojinović je proklamovao opšti ustanak. Iako lišen težeg naoružanja, ustanici su u martu stvorili prostornu slobodnu teritoriju od Đumisa i reke Rasine na severu, do prilaza Kosovskoj Mitrovici i Vranju na jugu.
Grupaciju koju je vodio Kosta Vojinović je u Jankovoj klisuri pružila snažan otpor, ali zbog nedostatka teške municije, u oktobru iste godine okupatori su naneli najteže udarce. Imao je svega 26 godina kada je poslednji metak iskoristio za sebe i počinio samoubistvo u vodenici na Grgurskom potoku. Nije želeo živ da se preda u ruke neprijatelja, ali su mu Bugari ispunili poslednju želju te su njegovo telo ostavili na mestu gde je umro i sahranili ga kraj vodenice.
Posmrtni ostaci ovog neustrašivog junaka preneti su na groblje pored grgurske crkve. Na tom mestu podignut je 1940. godine momunentalni spomenik, delo vajara Riste Stijovića. Junačkom smrću otišao je u legendu. Njegovi saborci i stanovništvo Toplice nikada nisu zaboravili lik i delo četničkog vojvode, borca za slobodu i dostojanstvo svog naroda.
Autor: Isidora Simić
