Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrlo je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu” – Desanka Maksimović

Kultura

„Sve na svetu najpre biva klica, pa stabljika, pa pupoljak, cvet, i najzad plod. I pesmama o ljubavi suđeno je da potamne, da pređu iz soprana u alt, da iz začaranosti, začuđenosti, strepnje i čežnje, pređu u sumnju, u prekor, u tugu.“ – ovo je jedan od Desankinih najlepših citata. Naravno, jedan od mnogo tako iskrenih i osećajnih stihova. Njeno stvaralaštvo je mnogo doprinelo našoj književnosti i treba da joj budemo zahvalni šta nam je sve ostavila u amanet.

„Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano živi u meni, i čini se, neće proći.“, ovoliko ljubavi u stihovima nismo mogli baš kod svakog videti. Svaka njena pesma, proza, sve što je napisala svako od nas može da oseti. 

Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva, a napustila je ovaj svet 11. februara 1993. godine, u Beogradu. Bila je najstarije dete u porodici i ubrzo nakon njenog rođenja porodica se odselila u Brankovinu. Kasnije je gimnaziju završila u Valjevu, a studirala je svetsku književnosti, opštu istoriju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dalje usavršavanje je nastavila u Parizu, kao stipendista francuske vlade.

Veliki broj dela je ostao iza nje. Objavila je preko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu, pripovetki, romansijerske i putopisne proze.

Ona je jedna od naših najboljih pesnikinja koja je svoja dela oplemenjivala ljubavlju i patriotizmom. Njene pesme su mladalačke i pune entuzijazma, ali i sa dozom ozbiljnosti i osećanja. Pored toga što je pesnikinja, ona je i pripovedač, romansijer, pisac za decu, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, povremeno prevodilac poezije sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

Najbolje i najpoznatije pesme su: „Predosećanje“, „Na buri“, „Opomena“, „Krvava bajka“, „Đačko srce“, „Strepnja“, „Prolećni sastanak“, kao i mnoge druge.

Moramo se osvrnuti na još neke od njenih lepih stihova na koje niko ne ostaje ravnodušan.

„Spokojsvo koje pesnik oseća posle ispevane pesme ima dušu šumskog mira“, svi znamo kakav je ovo mir i spokoj, nema lepšeg osećaja nego se izolovati od gradske buke i čuti samo cvrkut ptica i žubor potočića.

Jedan od njenih najlepših ljubavnih citata je: „U ljubavi je najlepše da se sanja, čeka i da se čuva tajna. Ko nije prošao kroz to nije voleo. Ko nije sposoban da se žrtvuje, da pregovara nema dara za ljubav. Ko nije patio i plakao nije voleo.“ 

Dobitnik je i brojnih književnih nagrada, kao što su „Vukova“, „Njegoševa“, „Zmajeva nagrada“, „Sedmojulska nagrada“, ali i mnoge druge.

photo: wikipedia

Na kraju bih još jednom spomenula, po meni, najbolje i najznačajnije delo. Ko god je pročitao „Krvavu bajku“ nije mogao da ostane ravnodušan. Ovo delo je napisano 1941. godine nakod što je Desanka čula sve detalje masakra koje su nemačke okupacione snage izvele u Kragujevcu, nad gimnazijalcima.

photo: facebook

„Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu.“ Već prvi stihovi teraju na jezu, strah, bol i strepnju. Koliko je tragična tematika ove pesme, koja je napisana iz duše. Tužna sudbina srpskog naroda, a kolateralna šteta su deca, koja su svoje mlade živote okončala na ovako gnusan način. „Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta“. 

Nakon ovog stiha, suvišna je bilo koja reč više.

Autor: Teodora Kijanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *