Ime Jarilo varira u zavisnosti od regiona do regiona što pokazuje koliko je bog popularan. Kao sin Peruna, boga groma i Mokos, Velike majke i zaštitnice žena, Jarilo je još jedan deo centralne porodice slovenskih božanstva.
BOG PLODNOSTI I RATA
Jarilo/Jaro/Jarovid je u mitologiji starih Slovena bog prolećne vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio povezan sa ratom. Prema legendi, Jarilo je Perunov sin. Kada se rodio, Veles ga je oteo i odveo u podzemni svet gde je proveo detinjstvo sa Velesovim ćerkama. Kada je uspeo da izađe iz tamnog sveta, upoznaje sestru Moranu u koju se zaljubljuje. Njihova ljubav donosila je hranu i žitarice kroz celu godinu. Zbog neverstva, Perun ubija Jarila, a Morana postaje bela starica zime.
Jarilo se opet rađa, ali sad u svetu ljudi i sve se ponavlja. Zamišljan je kao izuzetno lep mladić koji jaše na belom konju, u beloj odeći, bosonog, okićen poljskim cvećem sa svežnjem klasja u rukama. Mač koji Jarilo drži u drugoj ruci predstvalja atribut ratnog božanstva. Tu je i štit prekriven zlatnim pločicama koji kao sveti predmet čuvan u hramu predstvalja samog Jarila. Na drugi način, shvaćen kao božanstvo plodnosti, Jarilo predstavlja samo Sunce koje omogućuje da žito dobro rodi, dok kao bog zaštitnik on štiti useve od razdornog grada. Ime Jarilo kao da govori o nečem neobuzdanom, svetom i nekontrolisanom, a takav je i bio. Obožavali su ga Baltički Sloveni, a najviše žene koje su se redovno oduševljavale njegovom toplinom prolećnog Sunca i iskrenim osećanjima. Jarilo i njegova lepša polovina Lada zajedno su predstavljali božanski par, preplitanje ljubavi i mržnje ili ljubavi i rata.
RITUALI
Rituali vezani za njega slave ga upravo kao božanstvo plodnosti. Njegovi praznici bili su u rano leto, a slaveći njega, Sloveni su slavili plodno buđenje Sunca posle zimskog perioda. U doba Jarilovih praznika, momci su pravili lutke od slame i zelenog granja koja su predstavljale njega. Ove lutke, Sloveni su bacali u vodu nadajući se da će im to omogućiti rodnu godinu. Jarilova boja bila je crvena, a samo jare je sadržano u imenu ovog boga i upravo jagnje je u stara vremena žrtvovano Jarilu u čast.
Obožavanje ovog boga preživelo je u slovenskom narodnom verovanju mnogo vremena nakon pokrštavanja. U Rusiji, Belorusiji i Srbiji su se sve do XIX veka održavali narodni festivali po Jarilu (krajem proleća ili početkom leta), a još uvek ih ima u nekim selima Banata i Srema. Jarilo je i zavetni dan u vojvođanskim selima. Na taj dan se kite zastave vencima od mladog žita i idu litije.
SVETI ĐORĐE I JARILO
Dolaskom hrišćanstva sveti Đorđe preuzima funkciju Jarila. Đorđe je svetac-ratnik koji se bori protiv sile mraka oličenih u obliku aždaje. Đorđe i Jarilo su zameni uloge kada je umesto mnogoboštva došlo hrišćanstvo. Upravo ona aždaja koju ubija Đorđe predstvalja verovanje u više bogova. U hrišćanstvusu ovi mitski događaji obeleženi praznicima. Rođenje Jarovila je Đurđevdan (na proleće), a svadba Jarila i Morane je obeležena na Ivanjdan.
Da Jarilo ima duboke korene u našoj tradiciji pokuzuje legenda koja kaže da je upravo on bio zaštitnik Nemanjića. Kad je Stefan Nemanja dospeo u pećinu gde su ga zatočila braća, on se molio Jarilu za spasenje. Kako to biva, u znak zahvalnosti, nikao je manastir Đurđevi stupovi iznad nekadašnje prestonice Rasa.
Autor: Isidora Simić
