Da li će Avganistan postati novo islamsko ležište?

Politika

Koliko je tanka linija između sistema čiji je fundament zasnovan na verskom  učenju i fanatizma koji ti omogućava da koristiš veru kao sredstvo i opravdanje za  sticanje moći, jasni je prikaz situacije koja se odvija u Avganistanu.  

Poslednjih decenija 20tog veka, ratovi su vođeni zbog etičke nekorelacije i verskih  nesuglasica, pogotovo na azijskom kontinentu, pokreti koji su se ustalili i učvrstili  na teritoriji zapadne i južne Azije i danas stvaraju problem i predstavljaju pretnju na svetskom nivou kako aktuelna vlada tvrdi i naglašava pri svakom sukobu. 

Za današnje stanje, nekoliko decenija kasnije, borbu za prevlast vode i Talibani,  organizacija ili pokret koji je nastao u izbegličkim logorima u Pakistanu u kasnim  80tim godinama kada je Pakistan vodio sopstvene bitke. Glavni cilj jeste borba  protiv NATO alijanse, i svog naroda, dakle direktno protiv svoje zemlje. Način na  koji iskazuju svoje nezadovoljstvo je često barbarski čin propraćen nekim  oružanim sukobom, slanjem jasnih poruka pretnji, terorističkim napadima i slično.  

Svet to naziva međunarodnim problemom koji preti da kulminira totalno na  svetskom nivou, dok se Talibani ležerno brane nazivajući to prirodnim činom i  čistim upozorenjem kao gest dobrovoljnosti.  

Ali pravo pitanje je gde zapravo leži prava opasnost?

Zastanimo na trenutak, imate računar, smart telefon, ili neku drugu korisnu  stvarčicu i privilegiju da živite u vremenu kada tehnologija uzima maha i  omogućava život mnogo lakšim i jednostavnijim nego što ste to mogli da zamislite  nekoliko decenija unazad? Odlično, onda vam i nije neki problem da iskuckate par  reči kako bi saznali šta se dešava na nacionalnom nivou, kao i da se globalno  povežete sa ostatkom sveta. Biti zatvoren u logorima jeste neljudski čin, i oblikuje  različite nagone i porive kod ljudi koji ne znaju da li će dočekati jutro, ali način na  koji su svoju zajednicu utvrdili i prezentovali nije baš priča koja će da razgali dušu  prilikom slušanja.  

Dok su bili na vlasti, talibani su prisiljavali stanovništvo na najstrože  pridržavanje šerijatskih zakona na jedan novi nikad viđen način, postali su poznati  po svom zlostavljanju žena. Bilo im je zabranjeno raditi i školovati se te su već od osme godine morale čitati Kuran koji predstavlja muslimansku verziju Biblije.  Morale su nositi burku, vrstu odeće koja pokriva celo telo i lice i ima samo otvore  za oči. Žene koje su bile uhvaćene u kršenju segregacijskih zakona često su bile  osuđivane na smrt, a kazna se u pravilu izvršavala javno, na stadionima. 

Teroristički napadi, pokušaji rušenja drugih sistema u svetu uzrokovali su sasvim  suprotan efekat od onog koji je bio zaplaniran. Zapretiš drugoj zemlji, i misliš da  neće da se brani? Smejurija. Avganistan je dobio odgovor. 

Napadi su omogućili da dođe do mešanja i drugih naroda u unutrašnji sukob  zemlje, vlada je tražila pomoć kako bi ugušila pobunu I dovela mir u svoju zemlju.  Dolazak Amerike i Rusije kao dve velike sile nije bio propraćen uzvicima sreće,  znalo se da rat tek počinje. Rat koji se do dana današnjeg nije završio. 

Kao što znate, Amerika je pretrpela lične gubitke zbog saradnje Talibana I Al  Kaide, pa s toga može pretpostaviti da ovde postoji i personalni motiv koji tera  Amerikance da ostanu tu gde jesu. Predsednički izbori koji su se odigrali ove  godine, izmenili su političke planove ali I stavile upit da li je pametna odluka  doneta. Ukoliko se SAD povuče da li će izbiti građanski rat koji će možda u  najgorem scenariju kulminirati prisvajanjem drugih okruga i teritorija. Hoćemo li  imati totalni sveti rat? 

Pitanja koja se roje u vazduhu, bez ikakvog odgovora. Napuštanje američkih  vojnika trenutno je neizvesno, rezervni plan bi svima dobro došao, pa NATO  pokušava da nađe iznimno i umirujuće rešenje, rezervisano ali efikasno. Ućenje 

novih vojnika kako da se odbrane i sprovođenje malih jedinica bi mogla biti jedna  od opcija koja može da povrati ravnotežu.  

Talibani su ojačali, njihova sredstva su dostigla zavidan i zabrinjavajući nivo u  borbi protiv Vlade. Sve jači okršaji u graničnim okruzima ne slute na dobro, a da  ne govorimo o nepovratnim štetatama koje je rat proizveo. I ne govorim o teritoriji,  već o životima koji su besciljno uništeni i dovedeni u pitanje kako bi se politika i vera spojile i zadovoljile interes samo jedne strane. 

Zemlja koja će posle rata, ako do prekida istog uopšte I dođe, biti poznata po  krvavom putu leševa čija slika će lutati svetom, jer nijedna voda ne može da spere  zločin protiv čovečnosti.  

Autor. Sanja Petkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *