Na današnji dan, 11. maja 1953. godine rođen je Đorđe Balašević, najveći kantautor bivše Jugoslavije. Na današnji dan, Đole bi napunio 68 godina. Na isti bi možda razmišljao o narednom koncertu ili o novoj pesmi, pesmi koja bi spasila svet.. Šetao ulicom Jovana Cvijića i udisao zrake prolećnog sunca. Ali, Đoletov cirkus je napustio grad i za sobom ostavio neizbrisiv trag. Gore je, visoko, kulira tako besmrtan uz cipovku i frtalj kile čvaraka. Gore je, visoko, grli nas dok spavamo i recituje uspavanku za dečaka. Gore je, visoko, šalje poruku čovečanstvu da će se roditi opet, jer.. Nije on od onih što jednom umiru zauvek.
Đorđe Balašević rođen je u Novom sadu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Muzičku karijeru započeo je u akustičarskom bendu Žetva, i već na početku snimio hit pesmu ‘U razdeljak te ljubim’ koja je, iako se nije nadao tome, ostvarila veliki uspeh. Po napuštanju benda, oformio je grupu Rani mraz poznatu po „himni generacije“ – pesmi Računajte na nas. Početkom 1982. godine započinje solo karijeru albumom Pub sa kojim beleži zapažen uspeh. Neke od pesama koje su se našle na istom jesu Ilona, Za treću smenu, Lepa protina kći i čuveni Boža, zvani Pub. Za života je snimio više od 10 albuma među kojima su Panta rei, Ostaje okrugli trag na mestu šatre, Bezdan, Naposletku i mnogi, mnogi drugi. Balašević je napisao četiri romana, premda tri dele naslove sa albumima; Tri posleratna druga, Jedan od onih života i Kalendar mog detinjstva. Ostvario se i kao glumac u nekoliko televizijskih serija i filmova. Takođe, 2010. godine okušao se u ulozi reditelja filmom Kao rani mraz, u kojem njegov veliki prijatelj Rade Šerbedžija igra čuvenog Vasu Ladačkog. Bio je oženjen suprugom Oliverom, čiji je čuperak leteo kao leptir i zbog koje bi drukčije disao život, samo da je znao da postoji. Sa Oljom je imao troje dece, ćerke Jelenu i Jovanu, kao i sina Aleksu. Ceo svoj život živeo je u svom Novom Sadu i sa svih koncerata i turneja se u njega vraćao, jer kako kaže u jednoj od svojih pesama:
Bio sam, kud sve nisam
više ni ne znam ‘di sam
video sam sve koješta, bedu i sjaj
varoši ima, što da grešim dušu
boljih i lepših al’ samo jedna je
shvaćaš varoš u koju se vraćaš
Njegove pesme brisale su sve one nacionalne generacijske podele na ovim prostorima, što zapravo nije uspelo ni jednom drugom umetniku. Đorđe Balašević se u svaku pesmu utkao, opisao nam do detalja svoj život, objasnio nam naš, otkrio sve što je trebalo i nije trebalo da znamo i o sebi i o njemu – i to bez ikakvog ustručavanja. ‘Nekom Drina teče desno, nekom Drina lijevo teče’- jer ma koliko su neki ljudi, i tamo i vamo, bili sposobni da razdvoje dva oka u glavi, Đole je to opet umeo da sastavi. I pevao je: „Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore„, a toliko ih je zaslužio. I govora, ma i lovora.
I rekao je ‘Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja..’ I da, Veliki Đole, naposletku svi smo Mi znali ko si Ti. Uz tvoje pesme smo odrasli, vrteli ringišile u glavi, zaljubili se u Tvoj grad na Dunavu, punili oči čas radosnicama, čas onim drugim.. Da – Mi znamo ko si Ti, onaj koji je uhvatio našu dušu, ispunio je svim emocijama, naučio da praštamo i ono što je najbitnije, da ne mrzimo. Na kraju krajeva, “neko to od gore vidi sve” jer “gde god je stao taj rulet, beše premija”..
Laku noć dame i gospodo.
Eto, i ova predstava je završena.
Nadam se da ste uživali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da ćemo se još videti/ponovo sresti u nekom drugom gradu,
na nekoj drugoj predstavi,
u nekom drugom cirkusu.
Autor: Nela Baroševčić
