Ne postoji čovek koji nije čuo za pesmu Đurđevdan. Iako je ovo pesma uz koju danas pijemo i slavimo, nesvesni smo njene dublje pozadine sa tragičnim krajem.
TRAGIČNA POZADINA
Tog dana 6. maja 1942. godine policija NDH je naredila da se Srbima pripremi đurđevdanski uranak u Sarajevu. Za vreme uranka već oko četiri sata ujutru u grad su se slivale kolone zarobljenika i njihovi saputnici iz logora Beledije, Ćemaluše, Centralnog i Gradskog zatvora, kao i iz kasarne Vojvode Stepe. Kolone nesrećnih ljudi susrele su se na obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti – voz za Jasenovac.
U vozu je bilo oko 3.000 uglavnom mladih ljudi, ali se mogao videti i po koji domaćin zatočen zajedno sa svojim sinom kao i muslimani koji su se zauzimali za Srbe ili su se izjašnjavali kao Srbi. Na vagonu gde je pisalo sedam konja ili četrdeset vojnika, ustaše su u jedan vagon uvodile i do dvesta ljudi. Zatočenici su tako prilepljeni jedni uz druge ostajali bez hrane i vode danima, a od straha i neizvesnosti počeli su da padaju u nesvest. U opštem haosu, jedan od njih za koga se tvrdi da je bio član sarajevskog kulturno-umetničkog društva Sloga, iz sopstvene nemoći da pomogne sebi i drugima, iz srca i tužno zapevao je stihove sada već kultne pesme: “Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”.
Po svedočenjima ljudi koji su spasili živu glavu, ustaše su zbog pesme Đurđevdan zatvorile šibere na vagonima ostavljajući ih tako bez vazduha. Od 3.000 ljudi koliko ih je krenulo iz Sarajeva, do jasenovačkog logora je stiglo nešto više od pola. Svaki treći zarobljenik je umro od gladi, isrpljenosti, bolesti, a pravi pakao je tek trebao da ih sačeka na konačnom odredištu. Logor Jasenovac bio je najveći logor u hitlersko-vatikanskoj tvorevini NDH i jedan od najozlogašenijih koje pamti čovečanstvo.
Njihova pesma, sa kojom su pokušavali da prikriju strah, možda bi bila zaboravljena da Goran Bregović nije uzeo, obradio je novim stihovima i učinio je planetarno popularnom. Danas se peva na nekoliko jezika iako mnogi ne znaju kakvu tužnu i tragičnu istinu ona krije.
DRUGA VERZIJA
Međutim, druga verzija priče glasi drugačije: čuveni reditelj Emir Kusturica 1988. godine snimao je film „Dom za vešanje“ koji je u tom vremenu izazvao veliku pažnju javnosti. Za potrebe filma angažovao je Gorana Bregovića koji je tada bio u centru slave, da mu napravi muziku za film. Ovim projektom prvi put započinje njihova saradnja koja će se nastaviti narednih godina, a legendarni muzičar prvi put radi muziku za film.
