Društvo

Crvena: boja alarma, urgentnosti, strasti I energije. Za većinu konzervatora, ‘Crvena lista’ izaziva sva četiri osećanja, često odjednom. Crvena lista govori nam koje vrste su u najvećoj opasnosti I koje prvo treba sačuvati. Takođe je moćno sredstvo za ‘nagovaranje’ vlade da zaštite ugrožene vrste, a za većinu biljnih i životinjskih vrsta širom sveta je od vitalnog značaja.

Crveni spisak dobio je nadimak „barometar života“, jer predstavlja bogat skup informacija o pretnji vrstama, njihovim ekološkim zahtevima, gde žive i informacija o akcijama očuvanja koje se mogu preduzeti da bi se smanjio rizik od izumiranja.

Puno ime ove organizacije jeste IUCN, International Union for the Conservation of Nature (Međunarodna unija za zaštitu prirode) sa akcentnom na crveni spisak. Međutim, to je mnogo više od spiska. To je vrhunac decenija rada, napora hiljada ljudi, izveštaja sa terena, produkcije naučnih radova, bezbroj poziva, imejlova i diskusija na forumima o globalno ugroženim vrstama.

Međunarodna unija za zaštitu prirode predstavila je svoj sistem procene 1994. godine. Isti sadrži eksplicitne kriterijume i kategorije za klasifikaciju statusa zaštite pojedinih vrsta na osnovu njihove verovatnoće izumiranja.

Photo: pinterest

IUCN sistem koristi set od pet kvantitativnih kriterijuma za procenu rizika od izumiranja date vrste. Ovi kriterijumi generalno uzimaju u obzir:

  1. Stopa izumiranja vrste
  2. Geografski opseg
  3. Da li vrsta već poseduje malu količinu populacije
  4. Da li je vrsta mala I da li živi na određenom području
  5. Da li rezultati kvantitativne analize ukazuju na veliku verovatnoću izumiranja u divljini

Nakon što je data vrsta detaljno procenjena, svrstava se u jednu od nekoliko kategorija. (Detalji o svakoj od njih su sažeti kako bi se istakle dve ili tri najočitije tačke u kategoriji u nastavku). Pored toga, tri kategorije (CR, EN i VU) sadržane su u širem pojmu „ugroženosti“. IUCN-ova crvena lista ugroženih vrsta prepoznaje nekoliko kategorija statusa vrsta:

  1. Izumrli (EX), oznaka koja se primenjuje na vrste kod kojih je poslednja jedinka umrla ili gde sistematska i vremenski prikladna istraživanja nisu uspela da evidentiraju ni jednu jedinku.
  2. Izumrli u divljini (EW), kategorija koja sadrži one vrste čiji pripadnici prežive samo u zatočeništvu ili kao veštački podržane populacije daleko izvan svog istorijsko-geografskog opsega.
  3. Kritično ugrožena (CR), kategorija koja sadrži one vrste koje poseduju izuzetno visok rizik od izumiranja kao rezultat brzog smanjenja populacije od 80 do više od 90 procenata tokom prethodnih 10 godina (ili tri generacije), dok je trenutna veličina populacije manja od 50 pojedinaca.
  4. Ugrožena (EN), oznaka koja se primenjuje na vrste koje poseduju veoma visok rizik od izumiranja kao rezultat brzog smanjenja populacije za 50 do više od 70 procenata tokom prethodnih 10 godina (ili tri generacije), dok je trenutna veličina populacije manja od 250 pojedinaca.
  5. Ranjiva (VU), kategorija koja sadrži one vrste koje poseduju veoma visok rizik od izumiranja kao rezultat brzog smanjenja populacije od 30 do više od 50 procenata tokom prethodnih 10 godina (ili tri generacije), dok je trenutna veličina populacije manja od 1.000 pojedinaca.
  6. Blizu ugroženih (NT), oznaka koja se primenjuje na vrste koje će uskoro postati ugrožene ili će u bliskoj budućnosti možda ispuniti kriterijume za status ugroženosti.
  7. Najmanja zabrinutost (LC), kategorija koja sadrži vrste koje su široko rasprostranjene nakon pažljive procene.
  8. Nedostatak podataka (DD), stanje koje se primenjuje na vrste kod kojih količina dostupnih podataka u vezi sa rizikom od izumiranja na neki način nedostaje. Zbog toga se ne može izvršiti kompletna procena. Stoga, za razliku od ostalih kategorija na ovom spisku, ova kategorija ne opisuje status očuvanja vrste.
  9. Nije procenjeno (NE), kategorija koja je nekada obuhvatala bilo koju od skoro 1,9 miliona vrsta koje je nauka opisala, ali ih IUCN nije procenio.

Pod svim ostalim uslovima, vrsta koja na primer doživi pad od 90 procenata tokom 10 godina (ili tri generacije) bila bi klasifikovana kao kritično ugrožena. Isto tako, druga vrsta koja u istom periodu prođe pad od 50 procenata bila bi klasifikovana kao ugrožena, a vrsta koja u istom vremenskom okviru doživi smanjenje od 30 procenata smatrala bi se ranjivom. Važno je, međutim, shvatiti da se vrsta ne može klasifikovati samo pomoću jednog kriterijuma; neophodno je da naučnik koji vrši procenu uzme u obzir svih pet kriterijuma prilikom određivanja statusa vrste.

Svake godine hiljade naučnika širom sveta procenjuju ili ponovo istražuju vrste. Crvena lista IUCN-a naknadno se ažurira sa ovim novim podacima nakon što se procene provere za tačnost. Na ovaj način, informacije pomažu da se neprekidno ukaže na status svetskih  ugroženih biljaka, životinja i drugih organizama. Kao rezultat toga, zainteresovane strane, kao što su nacionalne vlade i organizacije za zaštitu, mogu da koriste informacije postavljene na Crvenu listu IUCN-a, te daju prioritet svojim naporima u zaštiti vrsta.

Crvena lista IUCN-a stavlja u fokus kontinuirano opadanje biodiverziteta Zemlje i uticaj ljudi na život na planeti. Pruža globalno prihvaćen standard kojim se meri status očuvanja vrsta tokom vremena. Do 2019. procenjeno je 96.500 vrsta korišćenjem kategorija i kriterijuma IUCN Crvene liste. Od toga, više od 26.500 vrsta biljaka, životinja i drugih spada u ugrožene kategorije (CR, EN i VU). Danas se lista pojavljuje kao mrežna baza podataka dostupna javnosti. Naučnici mogu analizirati procenat vrsta u datoj kategoriji i kako se ti procenti menjaju tokom vremena; takođe mogu da analiziraju pretnje i mere očuvanja koje podupiru posmatrane trendove.

Opstanak ljudi, kao i biljnih i životinjskih vrsta nije nezavisan, već usko vezan za osetljivu prirodnu ravnotežu koju svakim danom sve više narušavamo, zagađenjem, trgovinom divljim životinjama i uopšteno govoreći nezasitom potrebom za prirodnim resursima. Crvena lista jedna je od onih na kojoj ne želite da budete na vrhu. Očuvanjem prirode I biljnog I životinjskog sveta čuvamo I u najmanju ruku produžavamo opstanak čovečanstva na Planeti.

Autor: Nela Baroševčić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *