Rođen je na prostoru tadašnje Vjatke Gubernije, a današnje ruske republike Udmurtije. Bio je drugi sin svog oca Petra Fedoroviča Čajkovskog. Čajkovski je od svoje pete godine išao na časove klavira i veoma brzo je naučio da svira, kako je veoma rano razvio strast prema muzici, roditelji su ga poslali u internat u Sankt Peterburgu. U svojoj četrnaestoj godini života, izgubio je majku i tada je napisao valcer u njenu čast.
Njegova opčinjenost muzikom je bivala sve veća, pa je tako kada je imao dvadeset jednu godinu odlučio da pohađa časove muzike u Ruskom muzičkom društvu. Nekoliko meseci kasnije upisao se na novoosnovani Petrogradski konzervatorijum. Bio je jedan od prvih studenata kompozicije. 1863.godine seli se u Moskvu, gde je postao profesor harmonije na Moskovskom konzervatorijumu. Njegova prva dela prvi put javno su izvođenja 1865. Čajkovski je 1878.godine, dao ostavku na Moskovskom konzervatorijumu, kako bi se posvetio komponovanju i u tom periodu nastaju njegove najuspešnije kompozicije i najplodonosnije doba za njega.
Među najpoznatijim delima nalaze se: baleti, „Labudovo jezero“ ( 1875./1876), „Uspavana lepotica“ (1888./1889), „Krcko Oraščić“ (1891./1892). Opere, „Opričnik“ (1870./1872), „Evgenije Onjegin“ (1877./1878), „Orleanska devojka“ ( 1878./1879), „Čarobnica“ ( 1885./1887), „Pikova dama“ ( 1890). Simfonije, „simfonija broj 1“, „simfonija broj 2“, „simfonija broj 3“, „simfonija broj 4“, „simfonija broj 5“, „simfonija broj 6“.
Njegov ukupan rad sadrži 169 dela, uključujući simfonije, balete, opere, kantate i pesme za hor.
Svojim najboljim delom Čajkovski je smatrao balet „Uspavana lepotica“, koji je premijerno izveden 1890.godine u teatru Marinski u Petrogradu. Među najuspešnijim njegovim delima nalazi se još jedan balet- „Krcko Oraščić“ kojim Čajskovski nije bio oduševljen, a prvobitno nije želeo da ga komponuje. Prvi put je izveden 1891.godiine.
Privatni život
U vreme kada je mislio da su došle godine za ženidbu, u bračne vode uplovio je sa Antonijom Miljukovom. Antonija je bila njegova studentkinja muzike, koja mu je slala veoma uporna i strastvena ljubavna pisma, kako je rešio da se oženi, prihvatio je njeno udvaranje, ali je ovaj brak bio osuđen na propast. Čajkovski je bio čovek homoseksualne orijentacije. Iako se njegova homoseksualnost dugo vremena zataškavala, ipak je uticala na njegov život i delo. Samo deset dana nakon venčanja, kako se pokajao i ne videvši nijedan drugi izlaz, Čajkovski je pokušao sebi da oduzme život. Skočio je u hladnu reku, na sreću tada je preživeo. Otišao je od svoje supruge u Sankt Peterburg, iako su zakonski bili u braku sve do kraja njegovog života, više je nikada nije video. Antonija je imala dvoje dece sa drugim čovekom, koja su se vodila kao deca Čajkovskog.
Preminuo je 6.novembra 1893.godine od kolere.
Autor: Marija Jovičić
