Jedno od najpopularnijih napitaka na svetu, sve činjenice ukazuju da je štetna po zdravlje

Lepota i zdravlje

Kafa, piće koje je popularno širom sveta. Prepoznatljive arome i ukusa, napitak bez koga većina nas ne može da zamisli jutro. Koliko je dobra zapravo za nas.

Biljka kafe je rod zimzelenog šiblja. Lišće je raspoređeno u tročlane pršljenove, cvetovi su beli, a plodovi bobice slične plodu trešnje. Rod obuhvata oko 40 vrsta, od kojih 3 vrste daju kafu. Seme kafe sadrži kofein, masti, šećere, kao i hlorogenske kiseline, trigonelin, aminokiseline, proteine i minerale ( kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor). 

Kada želimo da zastanemo,napravimo korak unazad, prepuštamo se užitku kafe. Izdvojen trenutak u užurbanom tempu, koji poslednjih godina, kao da se pojačava, pokretna traka sa koje želimo da siđemo. Najbolji način da se pauzira u toku dana jeste da sebi priuštimo svojevrsni ugođaj koji će nas umiriti, oraspoložiti i učiniti da se vratimo na pravi kolosek, najjednostavnije rešenje u borbi protiv prezasićnosti sadržajem koji nosi prosečan dan. Dok tako bezrižno uživamo u njenim blagodetima, mirisu, aromi, šta se tačno dešava našem organizmu.

Ljudi koji uživaju u kafi, uživaju u kofeinu, koji je otrovna biljna baza i svrastava se u droge. Štetnost kafe se pojačava njenom termičkom obradom. Kafa je svetlozelene boje, ali posle prženja na temperaturi višoj od 280 stepeni, kidaju se ugljenične veze u strukturi zrna, kafa pocrni, stvaraju se kancerogena jedinjenja. Kofein u organizmu ostaje između 68 i 72 sata, a on onemogućava korišćenje kalcijuma i magnezijuma iz hrane. Kako se kosti stalno obnavljaju, a kofein blokira preuzimanje kalcijuma iz namirnica, nove strukture koje se stvaraju su lošeg kvaliteta i gustina kostiju opada. Tako kafa doprinosi statistici koja kaže da svaka treća žena i svaki sedmi muškarac imaju osteoporozu.

U zrnima kafe, pored kofeina, nalazi se više od 800 isparljivih sastojaka. Kofein posle prvog gutljaja, kao i sve ostale droge, stiže do glavnog centra za zadovoljstvo u mozgu u roku od nekoliko sekundi i podiže nivo beta endofrina, prirodnog opijata, hormona koji izaziva osećaj prijatnosti. Istovremeno, kafa utiče  i na nadbubrežne žlezde koje pojačano luče hormon stresa. Kafa negativno deluje i na srce, jer kada popijemo šoljicu, srčani ritam ostaje poremećen naredna tri sata. Tako se srce, posle kafe satima nalazi u stanju napetosti koju ne može da reši. Istovremeno kafa je snažan diuretik, pa isušuje kožu što dovodi do ranije pojave bora. Osim toga, od kafe i zubi požute.

Istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kolumbija kažu da štetni efekti počinju da se javljaju ako se dnevno unese više od 20 miligrama kofeina. A jedna šoljica ima između 80 i 120 miligrama.

Samo jedna šoljica na dan utiče na povećanje i donjeg i gronjeg pritiska. Zato često prestanak konzumiranja napitka sa kofeinom, naročito kafe, dovodi do snižavanja krvnog pritiska, ljudi pokušavaju da reše  problem niskog pritiska kafom, a istina je da kafa jedan od uzorka pada pritiska. Kofein remeti san.Može da prouzrokuje rak bešike i jajnika, rak debelog creva je takođe povezan sa konzumiranjem kafe. Kafa sadrži hemikalije koje mogu da prouzrokuju rak. Među takve hemikalije spadaju metilglioksal, katehol, hlorogena i nehlorogena kiselina. Kofein sam po sebi nije kancerogen, već ko-kancerogen, povećava verovatnoću da će se rak pojaviti. Napici sa kofeinom mogu prouzrokovati i nadraživanje želuca. Za to su odgovorni aditivi iz tih napitaka. Sam kofein deluje na krvne žile sistema za varenje tako što podstiče njihovo stezanje. To ometa normalno varenje. Napici sa kofeinom teraju želudac da izlučuje preveliku količinu želudačne kiseline. To može pogoršati stanje kod osoba sa čirom u sistemu za varenje. 

Kako je ritual ispijanja kafe jedan od najvažnijih rituala u životu, hteli mi to da prizamo ili ne, kafa je sastavni deo života, pored prve jutarnje, preko radne, popodnevne sa komšijama ili prijateljima. Umerenost je, dakle, ključ ,kao i u mnogim drugim stvarima.

Autor: Marija Jovičić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *