Elena Čaušesku: od neobrazovanog deteta do žene diktatora

Društvo

Mnoge žene diktatora pokazale su izrazito autoritarnu stranu ličnosti. Otmena odeća, dobrotvorni radovi nisu slučajni, sve je to deo imidža diktatora koji održava moć preko svog bračnog saputnika. Takvih primera ima mnogo, a za njima slede i mlađe generacije budućih političarki koje traže uzor u njima. Međutim, rumunske žene koje danas ulaze u politiku imaju malo uzora. Pod starim režimom, Elena Čaušeku pružila je nacionalni primer, ali je njena slika ženskog ideala uništena.

 

ŽESTOKA DAMA KOMUNISTIČKE RUMUNIJE

Elena Čaušesku rođena je u jeku I svetskog rata 1916. godine u Vlaškoj regiji Rumunije. Nakon napuštanja škole sa osnovnim obrazovanjem radila je u polju, a zatim se preselila u Bukurešt gde je radila u fabrici tekstila. Komunističkoj partiji Rumunije pridružila se nešto malo pre II svetskog rata. Tu je upoznala mladog Nikolaja u koga se odmah zaljubila, ali je njihova veza više puta stavljana na test s obzirom da je Nikolaj često odlazio u zatvor zbog komunističkih aktivnosti. Venčali su se 1947. godine kada je Rumunija krenula da se pretvara u komunističku državu pod budnim okom Sovjeta. Kada je Nikolae postao generalni sekretar partije, Elena je napredovala i postajala sve značajnija ličnost pored njega. Bila je duboko uključena u administraciju stranke i jedna od retkih supružnika lidera sa visokim političkim profilom. Često je putovala sa suprugom po inostranim posetama. Nadahnuta govorom supruge predsedavajučeg Mao, Elena je počela sama da osmišlja svoj vlastiti politički uspon u Rumuniji. Ubrzo je postala predmet kulta ličnosti.

  1. godine postala je član opštinskog komiteta komunističke partije Rumunije u Bukureštu, a 1972. član Centralnog komiteta, da bi godinu dana kasnije stigla i do Izvršnog komiteta. 1980. godine postala je potpredsednik Vlade, potpredsednica svog supruga!

 

MRAČNI PRIMER MAJKE RUMUNIJE

Iako je njen suprug bio sujetan i pun časti, Elena je mnogo više uložila u svoj javni nastup. Kao rezultat toga, državna televizija Rumunije dobijala je direktna naređenja od nje kada i kako je treba prikazivati. Na primer, bilo je zabranjeno prikazivati je sa njene bočne strane profila zbog velikog nosa i njenog ukupnog izgleda opisanog kao domaćica.

Tokom vladavina Čaušeskua seks je viđan kao nužno zlo za stvaranje beba u pokušaju da tako rumunsko stanovništvo poraste. Na nagovor Elene zabranjen je abortus i sprovedena je kontrola porođaja. Žene mlađe od 40 godina morale su imati najmanje četvoro dece, a kasnije petoro. Žene su nakon toga tražile ilegalne pobačaje zbog siromaštva i gladi u celoukupnog državi. Deca koja su rođena, a majke ih nisu htele, poslata su u sirotište, a Nikolaj ih je plaćao za to. Imao je ideju da kasnije stvori rumunsku radničku vojsku. Loši uslovi u sirotištu donele su i razne dečije bolesti čime je odobrena transfuzija krvi, ali na neadekvatan način. Krv je vađena zajedničkim iglama što je rezultiralo sidom među siročadi. U to vreme Elena je bila šef državne komisije za zdravstvo kada je zaključeno da side nema u Rumuniji!

Jedna od najvećih kontraverzi vezane za Elenu bila je ta njega uloga naučnika svetskog glasa. Svoj komplekt inferiornosti nakon neuspeha u školskim danima lečila je falsifikovanjem naučnih dostignuća radi uspostavljanja fasade inteligentne, snažne i moćne vodeće dame. Koristeći svoj uticaj umesto intelekta dobila je doktorat iz hemije koji niko nije smeo da ospori. Međutim, njena farsa je otkrivena kada je jedan iskusan naučnik dao publici tačne odgovore na njene razne naučne radove tokom Međunarodne konferencije.

Bila je jedina žena koja je egzekutovana u savremenoj Rumuniji kada je 1989. godine pala gvozdena zavesa u istočnoj Evropi posle izborne pobede Solidarnosti u Poljskoj. Talas revolucije zahvatio je i Rumuniju kada je Čaušesku naredio svojim trupama da otvore vatru na demonstrantne. Tokon ove nasilne revolucije ubijeno oko 1.100 civila, a vrhunac se desio kada je Elena sa suprugom htela da pobegne. Vojska ih je uhvatila u gradu Trgovište gde su ih uhapsili i gde im je suđeno. Njih dvoje su optuženi da su naredili smrt za oko 60.000 ljudi tokon njihove vladavine i da su prikrivali novac u vrednosti od milijardu dolara u stranim bankama. Nakon kratkog suđenja, par je osuđen sa smrt. Elenine poslednje reči su bile Vi, drkadžije nakon čega su trupe istovarile kalašnjikove ubivši ih odmah. Sahranjeni su u Bukureštu, a njihova grobnica je otvorena za javnost.

Iako je zauzimala položaj značajne moći, Elenu ne možemo zvati političkom figurom, jer nije pokazala nijednu moralnu političku veštinu. Ona je poslužila kao nacionalni primer šta su žene mogle postići. Za nedostatak ženske figure na trenutnoj političkoj sceni Rumunije može se kriviti mračni primer Elene Čaušesku.

Autor: Isidora Simić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *