Naučnik koji je Srbiji i srpskom narodu poklonio sve što je stekao. Ovde nije uračunata samo novčana vrednost, ovo je čovek koji je uspeo da na konferenciji u Parizu 1919. godine ujedini sve “srpske zemlje“ u jednoj zemlji – Jugoslaviji. Danas bulevar koji povezuje stari deo Beograda i Novi Beograd nosi njegovo ime – Bulevar Mihajla Pupina.
„Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave“ – Bile su reči njegove majke.
Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine u Idvoru. Njegovi roditelji, Konstantin i Olimpijada bili su obični paori (zemljoradnici iz Vojvodine), ali njegova najveća podrška. Porodica mu je bila velika, odrastao je sa četiri brata i pet sestara.
Osnovno obrazovanje stekao je u Idvoru, a potom završava Pančevačku gimnaziju. Školovanje je nastavio u Pragu, ali nakon očeve smrti odlučuje da ode u Ameriku. Krajem maja 1874. godine dolazi u Ameriku sa svega pet centi u džepu, a sve ostalo se možesvrstati pod istorijom.
Nikada nije zanemario svoje poreklo, kasnije u sklopu svog imena dodaje nadimak Idvorski. Trnovit put do “američkog sna“
Prve dve godine proveo je radeći i učeći. Čuvao je stoku, radio kalo ložač parnih kotlova i sve vreme je učio i usavršavao engleski jezik. Upisao je večernju školu i tu se istakao kao dobar
crtač i matematičar. Na univerzitetu Kolumbija uči grčki i latinski, polaže prijemni sa odličnim uspehom.
Bio je u dosta lošem materijalnom položaju. Da bi uspeo to da popravi, učestvovao je na takmičenjima univerziteta i dobijao novčane nagrade, držao je časove…
Od 1883. godine, pa narednih šest godina, na Kembridžu proučava elektroniku i fiziku. Doktorirao je kod svetski poznatog teorijskog i eksperimentalnog fizičara Helmholca, i punih 40 godina, radi kao profesor na Kolumbija Univerzitetu, gde osniva laboratoriju koja i danas, pod njegovim imenom, radi. Pupin je studente stimulisao da tragaju za novim saznanjima dajući nagrade za najbolju ideju.
Bio je i predsednik Njujorške Akademije Nauka, i jedan je od osnivača američke svemirske agencije NASA.
Za autobiografsko delo „Od pašnjaka do učenjaka“ dobio je Pulicerovu nagradu. Autobiografija je bilo obavezno štivo u američkim školama, prevedena na desetine jezika.
Na univerzitetu Kolumbija radi sa svojim učenikom i asistentom Edvinom Hauardom Armstrongom i 1915. godine postavlja osnove emitovanja radio talasa pomoću elektronskih predajnika.
Dobija Nobelovu nagradu za ovaj patent induktivnih kalemova, koji mu takođe donosi slavu i bogatstvo. U njegovu čast nazvani su ,,Pupinovi kalemovi“. Prava na ovaj izum kupuje telefonska kompanija Bel, Siemens & Halske iz Nemačke.
Ovaj veliki čovek je doprineo toliko da bi priča o njegovim izumima i dostignućima išla u nedogled. Njegova bitnost je takođe bila povod da se jedan krater na Mesecu nazove po njemu.
Medalja Mihajlo Pupin, velika američka nacionalna nagrada, ustanovljena je 1958. godine.
Mihajlo Idvorski Pupin bio je veliki patriota. Mnogi tvrde da se od doba srednjovekovne srpske države nije rodio veći dobročinitelj od njega.
photo: trebevic.com
Tadašnji predsednik SAD Vudro Vilson, koji je ujedno bio i Pupinov lični prijatelj, podigao je srpsku zastavu na Beloj kući 28. maja 1918. On je održao govor gde je odao počast “plemenitom srpskom narodu“, koji predstavlja najznačajniju zahvalnicu našem narodu, javno izrečenu.
photo: foruminfo.rs
Zahvaljujući predsedniku SAD, a i našem neverovatnom naučniku, kada se na Pariskoj konferenciji crtala nova “karta“ sveta, sve srpske zemlje ušle su u sastav Jugoslavije.
Autor: Marija Mamić
