Sa odbojkaškom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine, i njemu najdražu osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 2000. godine u Sidneju i još više od 30 medalja sa raznih takmičenja. Danas pomaže sportistima da ostvare svoje snove.
U Novom Sadu od 1977. godine kada je i rođen živi sa svojom porodicom i odbojkašku karijeru započinje u odbojkaškom klubu Vojvodina, za koju je odigrao svoje prve prvenstvene utakmice i doživeo neke od najvećih sportskih radosti.
Učestvovao je na svim sportskim takmičenjima, radovao se zbog uspeha ali i tugovao zarad poraza, u dresu reprezentacije Srbije za 15 godina upisao je mnogo utakica, pobeda i poraza.
Dokazao se u najvećim klubovima Italije, Grčke, Turske ali se ipak vratio u svoj rodni grad, na pitanja zbog čega, kakav je put bio, šta vezuje psihologiju i sport, odgovoriće nam sportski psiholog Andrija Gerić.
Po čemu najradije pamtite odrastanje u rodnom gradu?
“Po osećaju sigurnosti, po dugim i mnogobrojnim putovanjima „dvojkom“ sa Naselja do Centra i Spensa i vugljenju ogromne torbe sa opremom za trening i knjigama za školu.“
Koja je Vaša najdraža osvojna medalja za reprezentaciju?
“Olimpijsko zlato u Sidneju. Mislim da je san svakog sportiste da samo učestvuje na OI, a ja sam imao i sreću da je osvojim.“
Ko je bio Vaš idol kad ste bili mladi i zbog čega?
“Žaretu Petroviću sam skupljao lopte u Spensu , kao dete , a posle sam bio njegov suigrač u „Vojvodini“ i reprezentaciji. On je bio prvi „poznati“ odbojkaš na ovim prostorima i najbolji igrač u svojoj generaciji. Nažalost preminuo je vrlo mlad i ostavio nam lepo sećanje.“
Živeli ste u Italiji, Grčkoj, Turskoj ali ste se ipak odlučili za svoj grad, zbog čega?
“Dobro pitanje,. Ja sam relativno mlad otišao u inostranstvo da igram i želja mi je bila da nekako, zatvorim krug i završim karijeru u Vojvodini. Deca su mi krenula ovde u školu, mada verujem da će studirati u inostranstvu , pa ćemo živeti malo negde, malo u Novom Sadu.“
Na koji način su povezani sport i psihologija?
“Psihologija je povezana sa svim ljudskim delatnostima jer je povezana sa čovekom. Procesi koji se dešavaju u našim glavama su svojstveni svakom čoveku i postoje odredjeni paterni i načini kako se ljudi ponašaju u zavisnosti od spoljnih faktora i karakteristika ličnosti. U sportu je posebno važno imati tu mentalnu „snagu“, pogotovu u važnim momentima.“
Da li bi objasnili našim čitaocima šta je mentalni trening i kome je namenjen?
“Mentalni trening je trening namenjen ljudima kako bi mogli da pokažu svoj puni potencijal , baš kada oni to i hoće. To znači da mi radimo i učimo odredjene vežbe uma, kako bi čovek bio spreman za odredjenu situaciju i naučio da se „nosi“ sa njom na najbolji način. Na primer kako da odigra najvažniji poen u meču, kako da pogodi najbitnije bacanje, kako da reaguje posle greške i slično.“
Kad se rodila Vaša ideja da postanete sportski psiholog?
“Mene je psihologija uvek interesovala i pri kraju karijere sam shvatio koliki je manjak sportskih psihologa u Srbiji, pa sam odlučio da završim studije psihologije i razne druge treninge vezane za mentalnu pripremu, coaching i trening uma.“
Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavaju sportisti?
“Samopouzdanje, Trema, odnos sa trenerom, nepravde, nesigurnosti, razlika u performansu na treningu i utakmici i razne druge teme. Svaki sportista ima svoju temu , koja je slična i u isto vreme originalna u odnosu na druge ljude, jer svako je poseban na svoj način.“
Da li sportisti imaju otpor prema saradnji sa ljudima iz Vaše struke?
“Sve više i više se sportisti okreću Mentalnoj pripremi , zato što prepoznaju koje sve rezultatske i emotivne benefite mogu imati sa Mentalnom pripremom.“
Da li ste dobili ponudu za angažman u nekom sportskom kolektivu u Srbiji?
“Imao sam prilike da radim sa nekoliko sportskih ekipa, nažalost kratkoročno. Moja misija i jeste da se borim za to da ljudi shvate kolika može biti korist u sportu od dobre Mentalne pripreme.“
Da li su trenerima potrebni razgovori kao i igračima?
“I treneri su ljudi i njima je potrebno da nauče kako da vode i motivišu različite tipove ljudi i kako da od grupe naprave tim.“
Zbog čega većina sportista, a i generalno ljudi krije činjenicu da dolazi kod psihologa i da li bi to stvarno trebalo da se krije?
“Zato što smo mi u Srbiji , generalno, neobrazovani. Oni koji vode ovu zemlju vrlo malo „ulažu“ u obrazovanje svog naroda. Psiholozi su neko , ko ti može rešiti problem koji imaš i neko ko ti može pomoći da postaneš još bolji, ako si već dobar.“
Da li ste u kontaktu sa nekim igračima iz trofejne generacije naše reprezentacije?
“Mi se uglavnom svi družimo i povezani smo što kumovskim vezama . Sa skoro svim igračima iz moje generacije sam u redovnom kontaktu.Trudimo se da se skupljamo i družimo, kada god to prilike dozvole.“
I za kraj, šta radite kada niste na poslu, šta je ono što Vama stvara mir?
“Vozim bicikl i puno čitam literaturu vezanu za sportsku psihologiju i ljudske resurse , koji su takodje deo mog posla vezano za firme i zaposlene. Volim druženja sa prijateljima uz neki dobar roštilj.“
Autor: Andrijana Projović
