Originalnost jela nije u tome odakle ono potiče već način kako neka nacija kombinuje ukuse, mirise i namirnice. Svaki narod je usvajao uticaje drugih kultura, ali je hranu modifikovao prema prostoru i običajima u kojima živi. Karađorđeva šnicla je definitivno primat u odnosu na druga jela, jer je nastala sasvim slučajno u leto 1956. godine u Beogradu.
ZANIMLJIVA PRIČA KRALJEVSKOG JELA
Karađorđeva šnicla nastala je iz nužde 1956. godine u beogradskom restoranu Golf na Košutnjaku gde je radio ugledni kuvar Milovan Mića Stojanović. Upravo on je bio tadašnji šef kuhinje ovog restorana sa dugom karijerom od 50 godina koja je ispunjena različitim originalnim receptima.
Stalni gost restorana u tome vreme bila je spikerka iz Rusije na Radio Beogradu koja je uvek poručivala Kijevski kotlet pravljen od putera i pilećeg mesa. Kako tog dana nije imao potrebne sastojke, odlučio je da improvizuje i napravi nešto sasvim novo. U šniclu od drugog mesa je stavio kajmak, zatim je urolao i ukrasio u obliku Karađorđeve zvezde i tako je poslužio gošći. Gošća je bila prijatno iznenađena te ga je upitala za ime specijaliteta, na šta je on u trenutku osmislio ime – šnicla Karađorđe. Kasnije se ispostavilo da je dotična dama bila niko drugi nego Titova snaja, Tamara Broz, koja je Miću preporučila za ličnog kuvara tadašnjeg predsednika.
TAJNA POPULARNOSTI
Tajna Karađorđeve šnicle leži u termičkoj obradi mesa koje prilikom pečenja u rerni postaje sočno i mekano zbog kajmaka koji prodire u njega. Takođe, pokorica koje je valjana u brašno, jaja i prezle, ublažava jačinu mesa i kajmaka. Uz ovaj domaći specijalitet najbolje ide hladno belo vino.
Mnogi su danas pokvarili originalnu recepturu trpajući u jelo neprotrebne namirnice ne bi li bio bogatiji tanjir. Sve što je potrebno je oko 200gr telećeg ili svinjskog mesa, 40 gr kajmaka, tartar sos od majoneza i kiselih krastavca i 150gr priloga od barene boranije i krompira. Šnicla se služi u ovalu, ukrašena kolutom limuna koja simbolizuje Karađorđevu zvezdu. Ovo gurmansko tradicionalno jelo zvanično je predstavljeno u Domu omladine u restoranu Sunce gde se održavala izložba ugostiteljstva.
Šniclu razlikuje od svih drugih upravo kajmak. Kajmak ne samo da daje specifičan ukus jelu već znatno omekšava meso u koje je urolan. Osim što je glavno jelo u svim srpskim restoranima, može se naći na meniju i u mnogim restoranima širom sveta – od Kanade i Dubrovnika, preko Južnoafričke republike do Singapura i Australije.
TRADICIJA KOJA ŽIVI I DANAS
Milovan Mića Stojanović je izvrstan kuvar koji tokom svoje karijere imao priliku da kuva za Tita, Gadafija, Sofiju Loren, Čerčila, Elizabet Tejlor i Rokfelera. Pored Karađorđeve šnicle., krivac je i za Njegoški stek, Anjeli medaljone, Smederevsko đule, Oplenačke palačinke, Gružansku krompir čorbu i Titovo jelo. Danas, ovaj svetski priznati kuvar, ima svoj restoran pod nazivom Mićina domaća kuhinja u Zemunu koji je nastavio da vodi njegov sin Milan.
Ovo jeste srsko autohtono tradicionalno jelo, jer samo ga Srbi prave od ovih namirnica na ovakav način. Svakako Karađorđeve šnicle odnose prvo mesto za originalnost ispred sarmi, bureka, pita i čorbe koje se već stolećima jedu na Bliskom istoku od Sirije do Turske.
Autor: Isidora Simić
