SEKSUALNO NASILJE NAD MUŠKARCIMA NIJE MIT!

Politika

Seksualno nasilje može se dogoditi bilo kome, bez obzira na godine, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Istraživanja pokazuju da su žene u većini slučajeva žrtve, ali ipak nasilje nad muškarcima nije mit I dešava se kako u svetu, tako I kod nas.

Naime, od malih nogu učeni smo da su dečaci jači, snažniji I uopšte fizički sposobniji od devojčica. Odrastamo u društvu u kojem je junaštvo važan aspekt muškosti. Polazeći od toga, ono što sledi jeste da je nezamislivo da kao takvi dožive bilo kakvu vrstu nasilja, a pogotovo ne od ‘nežnijeg’ pola. Zatim, kad se isto dogodi, muškarci se ne usuđuju da prijave jer osećaju sram ili sumnju u sebe, verujući da nisu bili ‘dovoljno’ jaki da se odbrane od počinitelja. Istraživači i terapeuti koji se fokusiraju na iskustva muškaraca slažu se da ih prvo treba osloboditi ‘zatvora’ tradicionalnih slika onoga što se od njih očekuje. Tada moraju naučiti da nisu sami.

Muškarci koji su seksualno zlostavljani preživljavaju istu turturu kao I ostale žrtve, ali se nesumnjivo suočavaju sa dodatnim izazovima zbog socijalnih stavova I stereotipa.

Nasilje nad muškarcima tabu je tema o kojoj se javno ne raspravlja jer se dugi niz godina obraćala pažnja samo na iskustvo žena u nasilnim vezama. Stručnjaci navode nekoliko različitih teorija zbog kojih je nasilje nad muškarcima marginalizirano i stavljeno van društvene brige, a govore o tradicionalnim društvenim stereotipima po kojima muškarac ima dominantnu ulogu kako u vezi tako I u društvu. Patrijarhalna teorija ne priznaje postojanje ženskog nasilja jer percipira nasilje kao sredstvo za uspostavljanje moći i dominacije, a moć i kontrola isključivo su muške preokupacije. Ako se muškarac ipak ‘usudi’ da prijavi nasilje, vrlo često može naići na neverovanje policije, ismevanje, lažne optužbe na sudovima, nepostojanja skloništa za zlostavljane muškarce (u Srbiji postoji svega par Sigurnih kuća), teškoće prilikom dobijanja vlasništva nad decom kod brakorazvodnih parnica i slično. Posledice zlostavljanja muškaraca, iako nisu toliko ozbiljne kao kod posljedica zlostavljanja žena, ne daju društvu opravdanje za zanemarivanje potrebe psihološke podrške muškarcima. Posledice zlostavljanja mogu se manifestovati na nekoliko različitih nivoa: od fizičkog ranjavanja, raznoraznih povreda koje u krajnosti mogu rezultirati i ubistvom, pa sve do psiholoških posledica poput depresije, psihosomatskih simptoma, anksioznosti, bespomoćnosti ili ljutnje. Vrlo često, na emocionalnom nivou takvi problemi izazivaju zloupotrebu alkohola i opojnih sredstava kao negativni mehanizmi nošenja s traumatičnim iskustvom nasilja.

Prema Republičkom zavdo za statistiku u Srbiji 30 procenata žena zlostavlja svoje partnere, mada se smatra da je taj broj znatno veći.

Seksualno nasilje nad muškarcima nedovoljno je teoretizovana i nedovoljno zapažena tema, mada postaje sve očiglednije da je ovaj oblik nasilja raširen. Seksualno nasilje nad muškarcima svakako je tema koja ne treba I ne sme biti tabu. Neophodno je osloboditi se sprega koje su nametnute društvom, a potom biti svestan da se I ovakve stvari dešavaju, te samim tim I pružiti podršku muškarcima kojima je ista potrebna!

Ako primetite ili trpite nasilje – prijavite ga i potražite pomoć na besplatni broj 0800-100-007.

Autor: Nela Baroševčić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *