Šta za vas predstavlja 1. maj? Koja vam je prva asocijacija? Lepo vreme, uranak, zabava, društvo? Da li znate šta obeležavate taj dan? Značenje tog datuma je malo drugačije. Zašto i šta slavite otkrićemo vam u nastavku teksta.
Za većinu ljudi 1. maj predstavlja izlazak u prirodu i roštiljanje. Od malena pamtimo da su nas roditelji vodili u prirodu. Kasnije smo sa svojim društvom išli na uranak, odnosmo okupljali bismo se 30. aprila uveče i dočekivali taj 1. maj na nekom od mesta predviđenih za to, odnosno popularnim izletištima. To su prave proslave uz muziku, roštilj, piće i najvažnije dobro društvo i provod. Znamo da je to Državni praznik i da je neradan dan u celom svetu, u dublju tematiku retko ko ulazi, ali evo šta treba još da znate.
Međunarodni praznik rada, odnosno Prvi maj predstavlja praznik kojim radnička klasa obeležava solidarnost radništva i obeležava se sećanje na dostignuća radničkog pokreta.
Početak proslavljanja ovog praznika je bio nakon demonstracija koje su bile 1886. godine u Čikagu. Veliki značaj praznika se ogleda u njgovoj rasprostranjenosti, jer je na svetskom nivou i praznikuje se na celoj planeti. Slavi se u preko 150 zemalja širom sveta.
Sve je počelo u 19. veku, kada je radnička klasa bila diskriminisana. Radnike su bezdušno iskorišćavali i radili su po 12 sati dnevno, a dešavalo se i do 18 sati, za nisku nadnicu. Izmučeni i iscrpljeni ljudi su pokrenuli štrajk i time zahtevali dostojnije uslove za rad i život. Najveći štrajkaški pokret bio je u SAD-u. Zahtev koji je tražen je da maksimalno radno vreme bude osam sati i taj zakon je trebalo da stupi na snagu 1. maja, međutim do toga nije došlo.
Demontracije u se brzo proširile i događale su se u svakom većem gradu, ali je i dalje najviše bio zastupljen u Americi.
Tokom demonstracija ubijeno je više ljudi ali se tačan broj ne zna. Mediji su plasirali jedan broj, koji je manji od onog koji se čuo u narodu. Ljudi su bili ogorčeni zbog ovakvih reakcija, ali su pokušavali biti pribrani.
Demonstracije su 4. maja počele mirno i tiho, čak je tadašnji gradonačelnik stajao mirno uz povorku, sve teklo tako do momenta kada je policija zatražila razlaz. Nekoliko minuta kasnije, kada su ljudi počeli da se povlače, jedan od demostranata, je bacio svežanj dinamita i time otpočeo sukob. Tada je i policija počela da „rešeta“ i nažalost stradalo je oko pedeset ljudi, a bio je i veliki broj ranjenih.
Iste te godine, 1889. u Parizu, na stogodišnjicu Francuske revolucije, na prvom kongresu Druge radničke internacionale jednoglasno je odlučeno da se od sledeće godine, tačnije 1. maja 1890. obeležava čikaški pokolj mirnim povorkama.
Nakon toga je cvet crveni karanfil prihvaćen kao simbol radničkog bunta, u čast ubijenih u Čikagu.
Danas se Prvi maj obeležava kao dan borbe za osnovna ljudska prava svakog radnika. Za ovaj dan, kada mi, pre svega odmaramo, ali i praznikujemo i slavimo, zaslužni su upravo ti pobijeni ljudi koji su se borili da dan od 24 časa bude podeljen na 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja.
photo: pinterest
Sada vam je možda jasnija slika ovog praznika. Ovo nije samo jedan običan praznik, ovaj datum nosi teško breme i mi treba da budemo zahvalni što nam je danas ovako kako jeste. Nije idealno i borba i dalje traje, ali u odnosu na ono kako je bilo pre, sad je dobro. Setimo se tih ljudi i danas kada budete nazdravljali, nazdravite i za njih, za sve koji su se borili i nevino stradali tokom tih demonstracija. Možda ovo treba da bude podstrek i nama. Sve se može kad se hoće i kad je narod složan i jedinstven. Ujedinjeni sve možemo, ako su u 19. veku mogi da se izbore za svoja prava, zašto u 21. veku to nije moguće? Gde se izgubila ta volja i želja za boljim životom? Treba slediti primere i boriti se za bolji život.
Postoji nekoliko zanimljivih stvari vezanih za Prvi maj. Prva kapitalistička zemlja koja je slavila Prvi maj bila je Hitlerova Nemačka. Takođe su svi fašisti, osim nacista, zabranjivali proslavu ovog datuma. Zemlje koje i dalje obeležavaju demonstracije su Italija i Francuska i one svake godine organizuju protest na ovaj dan.
U Srbiji se ovaj praznik malo drugačije proslavlja. Većina ljudi provodi ovaj dan na popularnim izletištima širom Srbije. Pa kako ćete vi provesti ovaj dan? Želimo vam lep provod i zabavno druženje, uz ovaj lep i suunčan dan.
Autor: Teodora Kijanović
