Robin Vilijams je bio jedan od najboljih glumaca i komediografa ikada, svetski poznata ličnost i zaista dobar čovek. Nakon njegovog samoubistva mnogi su se setili divnih momenata koje su proveli sa njim, o tome koliko je bio veliki glumac i profesionalac. Najvažniji su oni koje govore koliko je zaista dobra osoba bio.
SKROMNOST I DOBROTA
Besmisleno je govoriti o njegovom humanitarnom radu, ali velika greška je ne pomenuti ga. Svako njegovo dobro delo, svaku humanitarnu akciju i značajnu donaciju krasio je veo tajnovitosti. Nikada nije želeo da se eksponira po tom pitanju i shvatao je pravu poentu dobrih dela- ne govoriti o njima. Umeo je da, na neki sebi svojstven način, pruži utehu svima. Bilo da su oni nesrećni zbog gubitka voljene osobe, uznemireni zbog pritiska javnosti ili neke lične nesreće, imaju tremu ili ne veruju u sebe – Robin je sve umeo da usreći. Ako ne humorom, onda samom svojom namerom da to učini i pokaže da nekome jeste stalo.
Nikada nije dozvolio da njegovi prijatelji klonu duhom i odustanu, pa je tako pomogao Kristoferu Rivu da se izvuče iz najtežeg perioda svog života. Riv i Vilijams su bili stari prijatelji koji su se upoznali na koledžu, gde su obojica studirali na Džulijardu i živeli zajedno. Nakon što je Riv pao sa konja i saznao da će živeti sa kvadriplegijom, Robin ga je obilazio svaki dan i upućivao reči utehe.
HRABRI KOMEDIOGRAF I DEPRESIJA
Robin Vilijams imao je uspešnu karijeru, nasmejao je mnoge, čitav život neverovatno pomagao ljudima i imao je divnu porodicu i prijatelje. Uspeo je da se izbori sa zavisnošću od alkohola i droge i saznanjem da ima Parkinsonovu bolest.
Izvršio je samoubistvo 11. avgusta 2014. Nije uspeo da se izbori sa depresijom i demencijom sa Levi telima.
Još uvek je teško poverovati da Robin Villiams – voljeni komičar, glumac, otac i prijatelj – više nije sa nama. Javnosti, pa čak i bliskim prijateljima, izgledao je srećan, optimističan i smešan i bio je finansijski stabilan – sve one stvari za koje izgleda da vredi živeti. Ali iza javne ličnosti koju smo poznavali i voleli, sada znamo da se borio sa zavisnošću od alkohola i droga, borio se sa depresijom i bio u ranoj fazi Parkinsonove bolesti, poznatog faktora rizika za depresiju.
On je odličan primer za ideju da za uspeh i lično ostvarenje nisu presudni ni fizički izgled niti poreklo, već trud, talenat i želja da se suočimo sa svime što život pruža. Kroz svoje uloge je prenosio brojne pouke i mlađim i starijim generacijama. Uprkos ispunjenom životu, odlučio je da ga napusti, zbunjujući time ceo svet i otvarajući nam oči ka tome da treba oprezno da posmatramo ljude oko sebe jer, uprkos osmehu, možda im je potrebna pomoć.
Autor: Isidora Simić
