Danas, svi znamo koliku moć politika povlači i nosi sa sobom. Daj vlast u ruke jednom čoveku, i posmatraj kako pohlepa i nezasitost uzimaju svoj danak. Politički režimi su prvih decenija 20.og veka bili na samom vrhu, predstavljali su zelenu granu koju bi bilo zaista glupo ne iskoristiti kada vlada haos na svetskom nivou. Stvarao se prostor koji je omogućavao da se markira jedan postulat i svedu pravila na interes jedne osobe. Naravno, za diktaturu i tiraniju smo čuli još od davnina, ali kao i sve ostalo, i ova politička opredeljenja bila su podložna promenama.
Period posle I svetskog rata bio je samo vakuum koji je naposletku morao da se zatvori. Nije to posleratno vreme i period obnove, to je prosto rečeno, period divlje borbe. Unutar svoje države, smenjuju se režimi, padaju Vlade, propada politika, i gle čuda, na političku scenu izlazi čovek koji beskrajnom harizmom kupuje srca svog naroda. Ista ta srca koja su kasnije visila naglavačke, nakon što ih je veliki vođa slomio.
Benito Amilkare Andrea Musolini predstavljao se na početku svoje karijere kao glas naroda, čvsta ruka koja će Italiju dovesti do vrha, i to je imalo veliki prijem i
odziv kod naroda. Upravo zbog toga 1922. godine postaje premijer Italije, a taj period je okarakterisan kao razdoblje diktature fašizma, sve do njene smene 1943. godine. Udruživanje sa drugim fašistima, poput Hitlera bio je potez koji je uništio Musolinija.
Kako je nastao italijanski fašizam?
Pre nego što je postao premijer, proveo je dobar deo života u Švajcarskoj, međutim,zbog neprimerenog ponašanja bio je uhapšen, a nakon puštanja morao je da napusti zemlju. Kako bi prehranio sebe i svoju porodicu, pisao je kratke novele, koje su bile iznad tog vremena, ali zbog kontreverzi koje su povlačile sa sobom, imale su odziv u javnosti. I loš publicitet je poblicitet.
Sa ratnim veteranima iz I svetskog rata osnovao je Fasci di Combattimento, vrsta pokreta koji je naziv dobio po rimskom simbolu snage koji proizilazi iz jedinstva i sloge. Usledili su sukobi između fašista i socijalista. Vojska je u tom periodu bila samo treći posrednik, i držala se po strani. Takva vrsta slobode omogućila je Musoliniju da zastrašuje svoje kolege, i neistomišljenike, što je za ishod imalo ulaz u parlament i mandat premijera. Čuveni Marš na Rim, ili puč koji je imao za cilj da svrgne trenutnu vlast uplašio je tadašnjeg kralja Emanuela III koji mu je poverio mandat za sastavljanje vlade. Nakon proglašenja mandata, policijski funkcioneri su smenjeni, a na njihovo mesto su došli članovi Fašističke stranke.
Vladavina koja je uvela imperijalnu politiku sprovodeći nezamisliv teror i ukinula demokratsku slobodu morala je da naiđe na otpor. Otpor koji se kasnije pretvorio u pobunu, i naposletku rat.
Kada je Musolini saznao da Nemačka šuruje sa saveznicima i da će se po svemu sudeći predati, odlučio je da napusti zemlju sa svojom ljubavnicom Klaretom i da izbegne u Švajcarsku. Međutim u konvoju koji se kretao ka saveru, vozilo su zaustavili lokalni partizani. Musolini je streljan po kratkom postupku, dan kasnije nakon što mu je streljana ljubavnica, po svemu sudeći, potpuno predan, i bez volje tražio je da mu se puca u grudi. 28. aprila 1945. godine njegovo beživotno telo sa Klaretom je obešeno naglavačke o kuku za meso na glavnom trgu u Milanu kao primer i rugalica fašističkom režimu. Nekoliko dana kasnije sahranjen je na neoznačenom mestu, a tek 1957. godine je sahranjen u svojoj porodičnoj grobnici kada su njegovo telo uspeli da ukradu neofašisti.
Tako je pao veliki Duče, italijanski vođa koji je mislio da može da stavi sebe ispred naroda. Ujedninjen narod je sila koja može da sruši i najveće zidine zarobljeništva, u ljudskoj je ćudi težnja za slobodom. I ptica pobegne iz kaveza ako joj se let učini dovoljno primamljivim.
Autor: Sanja Petkov
