Gavrilo Princip, preminuo je 28. Aprila 1918. godine, tri godine i deset meseci nakon atentata. Princip je 28. juna 1914.godine ubio nadvojvodu Franca Ferdinada i njegovu suprugu, vojvotkinju Sofiju Hotek, nakon čega je i zvanično počeo Prvi svetski rat. Kada je izvršen atentat, Gavrilo je pokušao da ubije sebe, ali mu je pištolj oduzet, pre nego što je imao priliku da ispali još jedan hitac. Na suđenju je rekao da žali zbog ubistva vojvotkinje i da je hteo ubiti Poćoreka, ali da je ipak ponosan na ono što je učino.
Princip je je rođen 25.jula 1894., rođen je u zaseoku Obalj kod Bosanskog Grahova. Bio je drugo od devetoro dece, od kojih je šestoro umrlo u ranom detinjstvu, Gavrilova majka Marija htela mu je dati ime po svom pokojnom bratu Špiri, ali je dobio ime Gavrilo na insistiranje lokalnog pravoslavnog sveštenika koji je tvrdio da će ime po arhanđelu Gavrilu pomoći da preživi .Kao mladić bio je član Mlade Bosne koji se zalagao za okončanje austrougarske vladavine u Bosni i Hercegovini. Težio je za ujedinjenjem svih Jugoslovena, pod bilo kakvim političkim oblikom i za njihovim oslobođenjem od Austrije. Na suđenju, Princip je izjavio: „Ja sam jugoslovenski nacionalista“.
Pucanjem u Ferdinanda, Princip se uvrstio u red prvih srpskih vojnika koji su stali na branik svoje otadžbine pred navalama austrougarskih i nemačkih civilizatorksih ekspedicija koji su svoje misije širenja navodne evropske civilizacije nad srpskim etničkim prostorima započeli samo mesec dana nakon Sarajevskog atentata i to u Mačvi, Pocerju, Zapadnoj Srbiji, u Sremu.. Neposredna inspiracija pripadnika Mlade Bosne bili su Mlada Italija i Mlada Belgija. Oni su bili legitmni naslednic ili ispisnici identičnih omladinskih pokreta i organizacija iz cele Evrope.
Gavrilo Prinicip je bio maloletan i nije mogao biti osuđen na smrtnu kaznu, pa je tako osuđen na dvadeset godina zatvora, gde je bio izložen mučenjima. Govorilo se da je Gavrilo hranu dobijao tek svaki peti dan, a da je svakodnevno mučen i to na naročito surove načine. Kaznu je služio u Češkom Terezinu, gde je i umro od tuberkuloze. Bolest mu je toliko oštetila kosti da mu se morala amputirati desna ruka. U vreme njegove smrti, oslabljen neuhranjenošću i bolesti, težio je oko 40 kilograma. Umro je pred kraj Prvog svetskog rata.
- godine Princip i ostali Vidovdanski heroji ekshumirani su i njihovi posmrtni ostaci prebačeni su u Sarajevo gde su zajedno sahranjeni ispod Kapele vidovdanskih heroja na groblju Svetih Arhangela, na kojoj se nalazi citat vladike Petra II Petrovića Njegoša: Blago tome ko dovjeka živi , imao se rašta i roditi.
Autor: Marija Jovičič
