Ovogodišnja dodela Oskara je završena. Međutim, film ,,Que vadis, Aida?” bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, podigao je veliku prašinu. Osetljiva tematika i surova ljudska priča dodirnula je mnoge. Veliki glumci učestvovali su u ovom filmskom ostvarenju. Međutim, o čemu je zapravo reč?
Film ,,Que vadis, Aida?” govori o genocidu u Srebrenici, gradu na istoku BiH u entitetu Republika Srpska. Ovo je prvi igrani film na ovu temu. Samim tim, nije ni čudo što je pokrenuo lavinu komentara i iza sebe ostavio publiku kojoj su mišljenja podeljena. Neki smatraju da film idealno predstavlja muku i patnju koju su ljudi proživljavali sredinom devedesetih. Nažalost, ima i onih koji smatraju da je film previše brutalan ili onih koji smatraju da film ne prikazuje Srbe u dobrom svetlu.
Aida (Jasna Đuričić) nastavnica je koja radi za Ujedinjene nacije kao prevoditeljka u Srebrenici 1995. godine. Isprva ima rezervisano poverenje u holandske vojnike koji čuvaju UN-ov kompleks nadomak grada. Ali oni se pokazuju kao potpuno nesposobni jednom kad se suoče sa vojskom bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića (osuđenog ratnog zločinca u haškom zatvoru).
Film nije nespretan u bavljenju krivicom za masakr iz stvarnog života nad više od 8.000 Muslimana koji je usledio – ali teško je saosećati sa bilo kim ko je vodio bazu. Priča ličnu priču o Aidi da bi dramatizovao jezive događaje oko nje – njena UN propusnica čini je bezbednom, ali njen muž i sinovi su zato očigledno ugroženi u bazi.
Jasna Djuričić, naša poznata glumica, tumači Aidu, glavnu junakinju filma. Nakon što je film izašao, mnogi su je upitali kako je to igrati bosansku ženu. Međutim, Jasna je na sva pitanja odgovorila vrlo jednostavno:
,,Žena je žena, to je prva stvar, pa čekajte, mi pišemo isto pismo, mi govorimo isti jezik“. Takođe je dodala da je ovo zapravo film o svim majkama i da nema razloga da se žene dele po tome odakle dolaze. Činjenica je da su tokom devedesetih godina svi propatili i to je ono što je važno.
Boris Isaković u filmu tumači lik Ratka Mladića. Iako se na početku dvoumio da li da prihvati ulogu ili ne, na kraju je ipak pristao i vrhunski je dočarao ulogu.
Zbog filma dvoje glavnih junaka postali su meta srpskih nacionalista koji su ih proglasili izdajnicima iaoko većina njih nije ni pogledala film, ali ih to ne sprečava da osuđuju glumce. Nažalost, ovi glumci su se susreli sa mnogim negativnim komentarima, ali i sa pretnjama jer su učestvovali u projektu čija je tematika Srebrenica.
Interesantno je to što je film zasnovan na istinitoj priči, tako da je nemoguće da se ne povežemo sa glavnim likom. Istinita priča i realističan način omogućavaju ponovno proživljavanje strašnih događaja koji su zadesili Evropu ne tako davno. Strašna 1995. dogodila se pre samo 25 godina.
Film „Quo Vadis, Aida?“ ipak nije osvojio Oskara u kategoriji najboljeg međunarodnog filma, a rediteljka Jasmila Žbanić oglasila se nakon dodele.
„Čestitke Tomasu Vinterbergu na osvojenom Oskaru u kategoriji najboljeg međunarodnog filma. Velika je čast biti nominovan uz tako sjajne reditelje“, napisala je Jasmila uz fotografiju s Vinterbergom, čiji je film „Another Round“ na kraju osvojio Oskara.
Iako film nije dobio Oskara, rediteljka Jasmina Žbanić smatra da je ulazak u trku za Oskara svakako učinio film primamljivijim. Istakla je, takođe, da se film zapravo bavi sadašnošću, s obrzirom da mnogi ljudi nose traume iz rata I da mnogi odnosi između zemalja još uvek nisu razrešeni.
Sigurno je da je ovo filmsko ostvarenje dobar način da se podigne svest o događajima koji se nisu dogodili tako davno. Potrebno je da se filmovi bave ovom tematikom. Nephodno je da se o ovim temama razgovara i potrebno je da probleme ovakve prirode ne ignorišemo, već da na njihovom razrešenju aktivno radimo.
,,Dok god živi ta trauma, dok je mi ne raščistimo, dok ne budemo našli načina da razgovaramo jedni sa drugima i dok tu bol ne isprocesuiramo, mislim da su potrebni ovakvi filmovi“, prokomentarisala je Žbanić.
Bosna i Hercegovina već ima jednog Oskara za „Ničiju zemlju“ Danisa Tanovića, koja je 2001. proglašena za najbolji strani film.
Autor: Emilija Janjić
