Biti rudar uglja u Kini nikada nije bio najsigurniji odabir za karijeru. Današnji kineski rudnici posluju u znatno sigurnijim uslovima koji su besprekorno bolji od onih koji su podnosili njihovi preci. Kina koja proizvodi jednu trećinu godišnje svetske proizvodnje uglja, pravi isto toliko smrtnih slučajeva u rudarskom svetu širom sveta. Jedna od njih odigrala se pre skoro 80 godina kada je poginulo 1.549 radnika.
EKSPLOATACIJA RADNIKA
Rudnik se nalazi u blizini jezera Benksi, regionu bogatom rudama u istočnoj provinciji Liaoning. Japansko ime za rudnik bio je Hokeinko. To je bio deo operacije uglja i gvožđa koja je tamo uspostavljena početkom XX veka kao kinesko-japansko preduzeće koje je postepeno i sigurno prelazilo u potpunu kontrolu Japanaca. Japanci su napali područje Liaoning 30tih godina prošlog veka, a tokom kinesko-japanskog rata koji se vodio od 1937. do 1945. godine, primorali su kineske radnike da rade u rudnicima.
Uslovi u njoj bili su poražavajuće katastrofalni. Sigurnosti protokoli na takvom jednom mestu kao što je rudnik nije bio ništa bolji od bilo kojih uslova rada na drugim mestima. Hrana je bila oskudna, a odeća radnika bila je pocepana i neprilagođena. Neudobne cipele koje je izdavao rudnik trajale su najviše nedelju dana, nakon čeka se dešavalo da radnici provode vreme na poslu i bosi! U kampusu gde su radnici spavali širile su se bolesti poput tifusa i kolere brzinom svetlosti. Japanski nadzornici bili su oštri disciplinari koji su svojim palicama za udaranje preko prstiju prisiljavali radnike u svoja okna. Onaj ko bi odbio da radi bio bi pretučen do smrti. Rudnik je takođe bio obezbeđen obodom što mu je davalo dodatni izgled zatvora.
NEPRIJATELJI RUDNIKA
Nesreće u rudniku predstavljaju nagli i tragični gubitak života usled eksplozije prašine, trovanjem gasom ugrađenim u rudnim telima ili iz procesa rudarstva. Najgori od svih je definitivno ispaljivanje – eksplozivni gasovi, obično metan, koji se mogu nakupiti posebno tamo gde rudari imaju posao sa bitumenskim ugljem. Takva jedna se dogodila 26. aprila u Benksi rudniku kada je došlo do eksplozije ugljene prašine gde su fine čestice zapaljive strukture sagorele istog trenutka u zatvorenom prostoru zapanjujućom brzinom.
Gas je eksplodirao u jednom od okna te 1942. godine kada je izbio plamen iz ulaza. Fatalnu eksploziju podzemnog rudnika uglja izazvala je mešavina gasa i ugljene prašine. Na nesreću, japanski rukovodioci su odlučili da zabarikadiraju okno i isključe ventilacioni sistem kako bi se požar ugasio usled nedostatka kiseonika. Ovaj potez ostavio je radnike koji nisu stigli da se evakuišu u zapečaćenom prostoru da se uguše od ugljen-monoksida. Odmah po izbijanju nesreće stražari su bili postavljeni na otvoru okna. Rođaci radnika koji su živeli nedaleko požurili su na mesto, ali su ih stražari odbili. Kasnije nešto postavljena je električna ograda kako bi se zadržao ulazak neovlašćenih lica što dalje od lokacije.
Bilo je potrebno deset dana da se očisti okno dok su leševi odvoženi u kolima do masovne grobnice. Mnoge žrtve su bile do te mere spaljene da je njihova identifikacija bila nemoguća. Žrtve ove najveće rudarske nesreće pokopani su u masovnoj grobnici uz oskudnu ceremoniju.
Nije bilo predaha za preživele radnike. Japanci su ponovo otvorili rudnik čim je rasčišćavanje završeno i on je tako radio sve dok ga Japanci nisu predali 1945. godine eksploatisanim radnicima.
GARAVE SENKE
Istragu o ovoj nesreći sproveo je bivši Sovjetski savez kada je otkrio da početni požar nije bio uzrok većine smrtnih slučajeva. Umesto toga, ishitrena odluka da se rudnik zapečati ubila je radnike. Gušenje i trovanje ugljen-monoksidom ugasilo je tada mnogo života. Ubijen je 31 japanski radnik, a umrlo 1.518 kineskih radnika koji nisu ni slutili da se nikada neće vratiti iz svoje smene.
Autor: Isidora Simić
