Danas gotovo da nema države u kojoj se lobiranje ne odvija na neki način. Međutim , u nekim državama ono nije formalno priznato, pa kada se o njemu govori, vrlo često se govori o posredovanju, zastupljanju ili zagovaranju, razlog je taj što lobiranje ima negativnu percepciju u javnosti. Reč lobiranje potiče od engleske reči lobby i veruje se da je termin nastao u Sjedinjenim Američkim Državama koje se smatraju kolevkom lobiranja. Reč lobi bi se na naš jezik najpravilnije prevela kao predsoblje ili hol. U kontekstu lobiranja, govorilo bi se o predsobljima ili prostorijama ( parlamenta ) u kojima se nosioci vlasti i druga zainteresovana lica sreću u neformalnoj atmosferi. Lobiranje se izučava iz perspektive tri nauke, prava, ekonomije i političkih nauka. Ekonomski gledano to je odbrana i zalaganje za ekonomske interese određene kompanije ili cele industrije. Pravno gledano to je uticanje na donošenje ili izvršavanje pravnih akata. Politički, vršenje uticaja na proces donošenja odluka preko komunikacije sa nosiocima izvršne i zakonodavne vlasti.
Podrazumeva proces razvijanja efikasnih i efektivnih komunikacija sa onima koji imaju formalnu i neformalnu moć. Lobiranje predstavlja poseban oblik pridobijanja uticajnih grupa ili pojedinaca. Aktivnosti kojima se neka organizacija, najčešće država nastoji uveriti da prihvati određenu politiku. Mnoge države u nastojanju da spreče korupciju strogo regulišu lobističke aktivnosti. Dakle, lobiranje, profesionalna aktivnost usmerena u cilju uticaja na državne organe, najčešće parlament i druga zakonodavna tela.
Lobiranje je kompleksna oblast, koja otvara brojna zanimljiva pitanja poput učešća promotera interesa u javnom političkom i ekonomskom životu na evropskom i nacionalnom nivou. Vrednost koju u sebi nosi lobiranje, sprovedeno na profesionalan i etičan način, zavisi od konkretne mogućnosti pronalaženja pristupa donosiocima odluka i kvalitetu argumentacije i informacije koje se nude zauzvrat, a koje su vrlo često potrebne institucijama za kvalitetnije donošenje odluka. Ono je u suštini mehanizam kontra-snage, koja ubrzava put do političkog balansa u nekom određenom kontekstu.
Kod lobiranja je uvek u pitanju promocija određenog interesa. Poslovi usmereni ka profesionalnoj promociji, unapređenju. Lobisti- fizička ili pravna lica koja se bave lobiranjem u svoje ime ili u ime za račun klijenta.
Sjedinjene Američke Države
Strane vlade i kompanije se retko direktno upuštaju u ovaj posao, pa se on najčešće prepušta profesionalnim lobistima koji zarađuju velike sume za svoj posao, a procene su da se godišnje u ovoj industriji obrne oko 3, 5 milijarde američkih dolara, skoro duplo više nego u Evropskoj uniji. U Vašingtonu je angažovano preko 100 000 lobista od kojih su najpestižniji smešteni u neposrednoj blizini Bele kuće, u takozvanoj “K „ulici. Dodatnu dinamiku lobiranja u ovoj zemlji unosi i posebnost političkog i izbornog sistema gde su gotovo svi nosioci vlasti izabrani sa različitim trajanjima mandatima, a kongresmeni i senatori su vrlo osetljivi na politički puls savezne države odnosno distrikta iz kog dolaze.
U SAD to nije slučaj, jer su koalicije znatno fragilnije i fleksibilnije pa lobisti svesni toga opsedaju Kapitol Hil gde su smešteni svi zakonodavni organi. Kako se u Sjedinjenim Američkim Državama nalaze sedišta važnih međunarodnih organizacija, pre svega Svetska banka, agencije MMF i IBRD , kao i Ujedinjenih nacija. Lobiranje unutar ovog sistema je takođe prisutno i uglavnom političko. Javnost u SAD ima uvid u većinu aktivnosti lobista. Većina ugovora između lobista i njihovih klijenata moraju se registrovati i učiniti dostupni medijima.
Evropska Unija
Druga lobi arena po veličini na svetu. Na lobiranje se godišnje potroši preko milijardu i pet stotina miliona evra. Broj aktivnih lobista u Briselu se procenjuje na oko 20 000. Za svaki javni sektor pa tako i za EU, esencijalno je očuvanje institucionalnog integriteta i legitimiteta. Ti ciljevi se dobrim delom dostižu kroz povećanje nivoa transparentnosti, kako u trošenju javnih sredstava tako i u procesu donošenja odluka. Transparentnost je bitna kada govorimo o lobiranju jer lobiranje se I odnosi na vršnje uticaja na procese donošenja odluka. Iako su interesi za koje se lobira i sam proces lobiranja sami po sebi legitimni, društvo ima pravo da bude upoznato, ko , koga i za koje ciljeve lobira. O regulaciji lobiranja u EU možemo govoriti iz dve perspektive, perspektive EU i perspektive država članica. Lobisti u Evropskoj Uniji posebno oni kojima je stalo do reputacije, koja se stiče dugogodišnjim radom i visokoetičnim i profesionalnim pristupom su skloni i samoregulaciji. Tako, asocijacija profesionalaca za evropske poslove, ima poseban kodeks koga se pridržavaju svi njeni članovi. Lobiranje, još uvek nije u potpunosti transparentno, potrebno je nastaviti potragu za optimalnim modelom rešavanja ovog pitanja.
Lobiranje u EU danas je legitiman I legalan mehanizam borbe za ostvarenje interesa. Smatra se da je Brisel grad sa najvećom koncentracijom lobista. To su akreditovani lobisti koji imaju slobodan pristup parlamentu I poslanicima. Otvoren proces, zna se ko koga zastupa, a spisak lobista se može naći na internet strani Evropskog parlamenta. Za lobiste su od posebnog značaja Komisija I Saveti ministra, odnosno , mnogobrojna tela I radne grupe unutar njih.
Autor: Marija Jovičić
