Boris Malagurski je filmski režiser, producent, scenarista televizijski voditelj i aktivista. Za naš portal odgovarao je na pitanja o pomoći koje daje država, vakcinama, Kosovu ,Crnoj Gori i naravno o svom novom dokumentarnom filmu.
Ove godine će penzioneri od države dobiti 110 evra, a nezaposleni 120. Šta Vi mislite o tome?
Mislim da je jednokratna pomoć tog tipa flaster na dubokoj rani koju izaziva pogrešno postavljen ekonomski sistem. A taj flaster se kasnije koristi u marketinške svrhe političke elite na vlasti sa ciljem da odvuče pažnju sa suštinskih problema koji podrazumevaju višedecenijsko nametanje neoliberalnog koncepta ekonomije u kojem se stvaraju i ohrabruju ogromne razlike u društvu. S jedne strane postoje bolnice u kojima se pacijentima govori da ponesu svoju gazu, a sa druge strane se grade luksuzni stanovi na Beogradu na vodi. To što penzioneri i nezaposleni dobiju stotinak evra više nije dovoljno za pristojan život, potrebno je da se ekonomija postavi na zdrave temelje, da se zaustavi ispumpavanje novca iz budžeta od strane političara i njima bliskih „biznismena“ i da se ulaže u domaću privredu, kako bi penzioneri dobili zasluženo visoke penzije, a nezaposleni imali šansu za kvalitetan posao. Pa čak i oni koji su zaposleni kao niskokvalifikovana radna snaga zaslužuju veće plate i bolji posao, a ne da bivaju eskploatisani od „stranih investitora“ zarad dobijanja bednih plata.
Zašto se pitanje vakcinacije toliko politizovalo? Kako je vakcina postala „Vučićeva“ i kako se sve javne ličnosti koji se vakcinišu postanu „Vučićevi ljudi“?
Zato što vlast ovu temu politizuje. Svakodnevno slušamo predstavnike vlasti kako se hvale koliko je ljudi vakcinisano. Da li je Aleksandar Vučić izmislio vakcinu protiv kovida? Da li je on možda lično vakcinisao te ljude? Je li to radio neko od ministara, političara na visokim funkcijama? Jesu li oni izmislili zdravstveni sistem u Srbiji, pa ono što u ovom segmentu dobro funkcioniše je njihova zasluga? Naravno da ne. Ali državno rukovodstvo na svaku temu gleda kroz prizmu marketinga, tako da se ne bih iznenadio da uskoro krene nova kampanja kako su oni hrabro pobedili koronu, kao što su je već „pobedili“ prošle godine pred izbore.
Vaše mišljenje o merama Kriznog štaba. Koliko može pomoći zatvaranje je pa opet otvoranje čim se malo spusti broj zaraženih?
Mnoge mere meni lično nemaju logike, ali suština problema, po meni, je manjak poverenja stanovništva u bilo šta što dolazi sa vrha države. Toliko neistina slušamo na dnevnom nivou da kad bi neko iz političke elite rekao da je danas sunčan dan, prosečan građanin Srbije bi izašao napolje da proveri. Svaka laž koja se plasira stvara dug prema istini i kad-tad taj dug mora da se plati. To je ono što se, čini mi se, sada upravo i dešava. Nemoguće je očekivati da će građani imati poverenja u ljude koji ih svakodnevno obmanjuju i degutantno je onda kriviti građane što ih ne slušaju. Iako ima izuzetaka, mnogi ljudi na rukovodećim pozicijama više se bave vođenjem kampanje nego vođenjem države.
Eksperti za međunarodnu politiku su izjavili kako očekuju da će Grčka priznati nezavisnost Kosova. Grčki ambasador u Srbiji je demantovao. Da li je to pokušaj pritiska na Grčku? I zašto se toliko insistira za njihovo priznanje?
Ne treba zaboraviti da mapa tzv. „Velike Albanije“, pored delova Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, obuhvata i delove Grčke. Crna Gora i Severna Makedonija su priznale nezavisnost Kosova i na njih je vršen veliki pritisak da to učine kako bi pokušali Srbiji da oduzmu argument da se nezavisnim Kosovom stvara „Velika Albanija“. Po njihovoj logici, zašto bi se Srbija plašila toga kada se države čiji su delovi na mapi „Velike Albanije“ toga ne plaše? Zato im je važno da se zaokruže priznanja za tim ciljem i Grčka se pridruži Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Taj čin bi imao i psihološki efekat – Grčka je većinski pravoslavna zemlja sa stanovništvom koje je veoma prijateljski nastrojeno prema srpskom narodu, te bi to moglo da demorališe stanovništvo u Srbiji. Ne treba zaboraviti ni da je Grčka članica Evropske unije, te bi grčko priznanje nezavisnosti Kosova pojačalo pritisak na ostale članice EU koje nisu još priznale nezavisnost Kosova da to i učine. Ali ja verujem da Grčka neće priznati nezavisnost Kosova. Nije to neozbiljna država koja lako prihvata pritiske sa strane.
Ovih dana je aktuelan i Briselski sporazum. Marko Đurić je izjavio da sporazum doneo godine stabilnosti i mira. Koliko se slažete sa tom izjavom?
Više puta sam izjavio da je Briselski sporazum mogao da ima nekog smisla da je formirana Zajednica srpskih opština. Setimo se da je ZSO navedena kao najveća pobeda Srbije u Briselu. Ali ZSO do današnjeg dana nije osnovana, a, kako stvari stoje, neće se ni formirati. Stabilnost i mir su važni, ali po meni je važnije insistirati na dogovorenom po cenu prekida pregovora. Jer o čemu vredi pregovarati ako se prethodni dogovori ne poštuju? Na takvim osnovama se ne mogu graditi dugotrajni mir i stabilnost.
Prošle godine su se u Crnoj Gori izborili za promenu vlasti. Zdravko Krvokapić je izabran za premijera. Šta je to ljude u Crnoj Gori osim spornog zakona probudilo da toliko izađu na izbore i izbore se za promene? Da li je to moguće kod nas?
Zakon o slobodi veroispovesti bio je ključni pokretač za građane Crne Gore da izađu na izbore i sruše trodecenijsku vladavinu Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, ali bilo je tu više motiva. Vlast korumpira, a apsolutna vlast korumpira apsolutno i građanima se smučila korupcija na kojoj je počivala moderna crnogorska država – od pokradenog referenduma do skoro svih izbora. Međutim, ne treba zaboraviti da postoje razlike između Crne Gore i Srbije – u Crnoj Gori su opozicione stranke ipak imale vlast u određenim lokalnim sredinama, postojale su u Skupštini i mogle su da se čuju u pojedinim veoma čitanim i gledanim medijima. U Srbiji opozicije nema ni u Skupštini, ni gotovo nigde na lokalu, ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Đukanovićev DPS je pokazao da je ipak smenjiv. Možemo li isto da kažemo za vladajuću partiju u Srbiji?
Kakvu reakciju očekujete kada izađe Vaš dokumentarac „Crna Gora: Podeljena zemlja“? Šta nam možete reći o samom dokumentarcu? Kada možemo da ga očekujemo?
„Crna Gora: Podeljena zemlja“ stiže u Crnu Goru i Srbiju u maju, sve premijere će biti objavljene na sajtu malagurski.com/crnagora, a verujem da će film izazvati veliku buru u crnogorskoj javnosti, pogotovo s obzirom da razbija mitove koji se decenijama plasiraju sa ciljem polarizacije društva kako bi jedan čovek nesmetano vladao više od tri decenije. Nadam se da će, pored onih koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju kao Srbi, film pogledati i oni koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, jer je važno da svoja opredeljenja baziraju na činjenicama, a ne političkoj propagandi onih koji ih decenijama eksploatišu. Politika deli ljude, ali razum može da nas spoji.
Autor:Aleksandra Lazić
