„Ne menjaj svoju prirodu.Neki jure za srećom, drugi je stvaraju.Kada ti život stvori hiljadu razloga za plakanje, pokaži mu da imaš hiljadu razloga za osmeh.“
- Meša Selimović
Svoju karijeru je započeo u kasnim tridesetim godinama, ali ništa nije propustio u svom stvaralštvu, jer je njegovo životno iskustvo doprinelo da stvori izuzetna dela.Rođen na današnji dan, pisac Meša Selimović je ostavio neizbrisivi trag u posleratnoj književnosti, kao i bosanskohercegovačkoj, tako i u srpskoj književnosti.Detinjstvo obeležava emocionalne udaljenosti sa ocem, ali mu to daje podlogu da izrasta u jaku i stabilnu osobu.Pored književnosti, voleo je fudbal, harmoniku i gitaru.Upisuje Filozofski fakultet u Beogradu 1930.godine.Nadimak po kome je poznat je upravo dobio na fakultetu.
Predavao je kao profesor u gimnaziji u Tuzli, koja danas nosi ime po njemu. Dolaskom u Sarajevo postaje docent Filozofskog fakulteta, angažovao se kao šef dramske sekcije Narodnog pozorišta i urednik izdavačke kuće „Svjetlost“ i umetnički direktor „Bosna-film“.Za okolinu je bio jako nezgodan, jer ih je svojim stavom provocirao, da bi iznedrio neke reakcije i situacije u kojima je nalazio inspiraciju za stvaranje.Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, NIN-ova nagrada, Goranova nagrada, Njegoševa nagrada.Od 1988.godine se dodeljuje „Nagrada Meša Selimović“ za roman godine.Bio je izuzetan romansijer,esejista i pripovedač.
Pre odlaska u Sarajevo,kratko je boravio u Beogradu, a posle boravka u Sarajevu dolazi u Beograd, u kom i umire.Za sebe je govorio da je Srbin i da su njegovi preci tokom 17.veka prešli u islamsku veru zbog uticaja okoline i Mešin otac se izjašnjavao kao Srbin muslimanske vereispovesti.Bio je stalni član Komunističke partije Jugoslavije.
Remek delo njegovog stvaralštva je zasigurno „Derviš i smrt“ koje pripada posleratnoj književnosti.U kom se govori o pojedincu i vlasti i životu i smrti.Stradanje njegovog brata na Golom otoku i njegove nemoći da ispravi nepravdu i neistinu koja je zadesila njega i njegvou porodicu, inspiriše ga i najavljuje delo.Delo se smatra i manifestom na Titov režim, koji je svoje neistomišljenike sklanjao na brutalan način.
Autour: Marija Lilić
