Dlačice na telu i njihovo uklanjanje postala je beskonačna borba za mnoge žene. Godine 1915. Gillette je izbacio svoj prvi ženski brijač – Milady Décolleté, ovo je bio podsticaj da žene počnu da gledaju na svoje telo, tačnije na svoju “dlakavost“, kao abnormalan problem , koji se mora rešiti. Naravno, pobune povodom ovog trenda dešavale su se tokom 1960. i 1970. godina, ali glatka koža je uvek dobijala bitku i ostala na vrhu lestvice ženstvenosti i mode.
Danas se ruke i noge bez dlačica smatraju “seksi“ normom našeg društva. Mnogi muškarci, a i žene koje su počele da podležu ovom uticaju, dlačice na ženskom telu predstavljaju kao shvatanje nečeg “prljavog“ i nedovoljno privlačnog, dok glatka koža izgleda “negovano“.
Feministkinje svesne ovog paradigmičnog problema, pokušavaju da se izbore sa prinudom uklanjanja dlačica sa tela i žele da se izbore za pravo na to da žene mogu da izgledaju kako god žele.
U Indiji devojčice počinju da uklanjaju dlačice već sa 14 ili 15 godina. Neretki su slučajevi gde su devojčice u školi ismevane i maltretirane od strane svojih vršnjaka. Te iste devojčice nisu shvaćene, ne uzima se u obzir da je njihova koža još uvek dosta mlada i osetljiva da bi se tretirala voskom ili brijačem, a najmanje se razmišlja o tome da one možda mogu imati zdravstvenih problema, kao što su policistični jajnici, koji za jedan od simptoma mogu izazvati prekomernu “dlakavost“. Žene potpuno nemaju ravnopravnost nad slobodom svog izgleda, jer ono što je “neprirodno“ i “neprikladno“ za ženu (u ovom slučaju, dlakavost), za muškarca je čak preferirana.
Tokom godina, patrijahalne norme su nametnule da je glatko telo bez dlačica odlika ženstvenog ideala. Prvo, ovo je bio rezultat školskih fetiša gde su devojčice morale da budu bezdlakog izgleda, prepustivši se patrijahalnim normama gde su ženstvenost i pokornost sinonimi. A drugo, to je bio način potvrde za razlikovanje između dva dominantna pola. Žene duge kose, ali obrijanih nogu smatrale su se privlačnim i to je bila neka vrsta “seksualnog selektora“, dok su se žene sa “viškom“ dlaka smatrale, pored smešnog i odvratnog, vrstom degeneracije.
Danas su dlačice feminističko pitanje. Izbor da se one zadrže nije samo lični izbor, već i politička izjava. Žena sa vidljivim dlakama na telu smatra se “neposlušnom“ ili “buntovnom“. Ova norma ubeđuje žene da moraju promeniti telo, da moraju da se bore protiv nečega što prirodno raste na svima nama, kako bi bile dovoljno privlačne.
Takođe, dlačice na telu se koriste kao identifikator klase i postaju pitanje pripadnosti u nekoj grupi, ili sopstvenog identiteta, a ne odraz ličnog izbora.
Međutim, danas se situacija tu i tamo popravlja. Žene su otvoreno počele da pričaju o negovanju svoje kože i svojevoljnom izboru sređivanja ili ne sređivanja dlačica, ukidajući društvene norme i prihvatajući svoje pravo ja. Mnoge javne ličnosti, kao što su Madonna, Halle Berry, Miley Cyrus, Julia Roberts… besramno pokazuju svoje dlačice na telu. Mnoge umetnice, poput Ayqa Khan prave inspirativne projekte koji za cilj imaju da pokažu da žene treba da imaju pravo izbora o tome kako će se brinuti o svom telu.
Bilo kako bilo, nemojmo zaboraviti, feministkinja, takođe može biti žena koja ima glatke noge, jer ovde je pitanje slobodnog izbora – što i leži u osnovi feminizma. Ovde nije reč o tome da je uklanjanje dlačica pogrešno, reč je o tome da je primoravanje pogrešno. Neki
ljudi su spremni da ulože svoj trud, novac i svoje vreme, jer prosto vole da imaju glatku kožu i to je sasvim u redu. Ključ je da budete dosledni sami sebi i da zaista znate razlog zašto želite da učinite nešto.
Autor: Marija Mamić
