„Eto mene, eto vas – rat Turcima.“ – vojvoda Miloš Obrenović
Poznat po odličnim pregovaračkim sposobnostima i cenkanjem sa Turcima, Miloš je uspeo da se izbori za bolji položaj Srba.Pre samog izbijanja Drugog srpskog ustanka, borba oko Balkana je bila u centru interesovanja: Rusija, Francuska i Habzburška monarhija i slabljenje i opstanak Osmanskog carstva na Balkanu.Miloš je bio veoma lukav i dovitljiv sa razvijenim veštinama.
Posle neuspeha Prvog srpskog ustanka, Srbi su imali još teži položaj nego pre bune, Turci su bili okrutniji i to su koristili kao izgovor da se iživljavaju i muče Srbe.Sam Drugi srpski ustanak je imao drugačiji tok, počeo je Hadži-Prodanovom bunom, ali Miloš je ocenio kao nepovoljan trenutak.Buna je propala,a Turci su postali još okrutniji.Na poziv Sulejmana-paše Skopljaka, na njegov poziv u Beograd odlaze srpski knezovi na pregovore, ali ih tamo zarobljava.
Konačna odluka za ustanak je dogovorena 23.aprila 1815.godine, protiv Sulejmana-paše Skopljaka.Sama priprema je držana u najvećoj tajnosti, učestvovale su rudnička, čačanska i kragujevačka nahija.Zbor održan na praznik Cveti u Takovu, a za vođu je izabran Miloš Obrenović.Ustanak je bio upućen Sulejman-paši.Uz minimalne ratne sukobe i prolivene krvi, najznačajnije bitke bile su kod Ljubića, Požarevca i Dublju.Svestan da je turska vojska brojnija i moćnija, imao je taktiku da se odmah ostvari par pobeda, kako bi se turska vojska uzburkala i time se oslobodi teritorija i bude osnova za dalje pregovore Miloša sa Turcima.U bitkama su oslobodili Centralnu Srbiju i prekinuli dug carigradski put.
Konačni pregovori sa Kuršid-pašom prekinuti su oružani sukobi.U tome je pripomogla i Rusija,pobedom nad Napoleonom, gde su Turci znali da će sada imati jači uticaj.
Za Srbe bolji položaj je važio da su priznavali tursku vlast, ali sami skupljali porez, učestvovali u suđenjima, svka nahija je imala kneza i Narodnu kancelariju.Pobedom u Drugom srpskom ustanku izvojevana je i oformljena samoupravna Kneževina Srbija, sa zakonodavnom vlašću, ustavom i vladarskom dinastijom. Sve je to potvrđeno Hatišerifom 1830, i 1833.godine.
Autor: Marija Lilić
