Pre 23 godine, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije u noći između 22. i 23. aprila NATO pakt je bombardovao zgradu Radio televizije Srbije u Aberdarevoj ulici i ubio 16 medijskih radnika.
NATO agresija nad saveznom republikom Jugoslavijom otpočela je sa ciljem da se zaustavi progon Albanaca i rat na Kosovu. Tokom napada bombardovane su kasarne, vojni objekti, radarske stanice , fabrike, mostovi, termo elektrane, rafinerije nafte i mnogi drugi objekti među kojima se nalazi i zgrada nacionalne televizije.
Vlada Srbije ograničila je reemitovanje stranih medija 1998. godine donošenjem „Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO pakta“ i Zakonom o informisanju. Nakon odbijanja da emituje šest sati programa zapadnih medija NATO proglašava RTS legitimnom metom koja sprovodi propagandu ne izveštavanjem javnosti na adekvatan način. Ovaj napad bio je planiran, o njemu su znali i radnici RTS-a, ali zašto niko iz rukovodstva nije reagovao? Nekoliko dana pre bombardovanja iz zgrade su iseljene ekipe CNN-a i NBC-a a ekipe ostalih televizija upozorene su da ne ulaze u zgradu u vreme uzbune i noću. I uprkost upozrenjima kolega stranih medija i pretnjama NATO pakta radnici nisu bili premešteni iz zgrade. Mesec dana nakon početka bombardovanja u dva sata i šest minuta posle ponoći pogođena je zgrada RTS-a u kojoj je bilo između 150 i 160 ljudi od kojih je njih 16 izgubilo život. „Zašto?“ piše na tabli podignutoj u znak sećanja na žrtve pored bombardovane zgrade u tašmajdanskom parku. Još uvek kao ni pre 23 godine ne znamo zašto.
I ako prema Ženevskoj konvenciji koja definiše vojne ciljeve propaganda nije razlog da medijska kuća prostane legitimni vojni cilj i ne postoji opravdanje za njeno bombardovanje, čelnici RTS-a su bili obavešteni o mogućnosti bombardovanja. Stoga je Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS-a 2002. godine osuđen na 10 godina zatvora zato što ljude i tehniku nije izmestio iz objekta.
Autor: Dragana Dragičević
