Svi smo čuli, ili su neki od nas ipak bili prisutni i danas se sećaju trenutka kada je stanar zoološkog vrta u Beogradu podigao ceo grad na noge. Majmun Sami, kome je podignut spomenik nakon njegove smrti, postao je legenda i jedan od zauvek zapamćenih stanovnika zoološkog vrta, pa i grada Beograda.
Sami je u Beograd stigao 1988. godine. Samo mesec dana nakon njegovog dolaska u zoološki vrt, razvalivši rešetke, Sami je uspeo da pobegne iz svog kaveza i odlučno krenuo da prošeta ulicama grada. Snimci njegovog hvatanja emitovani su na svim nacionalnim frekvencijama i širom sveta. Britanski VVS je među prvima preneo javnosti vest o odbeglom majmunu koji je napravio pravu pometnju na dorćolskim ulicama. Panika među prolaznicima, koji su unezvereno bežali i pravili put šimpanzi, nastala je u trenutku kada se Sami uznemirio i izbačenih zuba i raširenih ruku krenuo ka njima. Kada je ušao u Terazijski tunel, policajci i radnici iz zoološkog vrta su uspeli da usmere njegovo kretanje prema Kalemegdanu.
,,Hajde Sami, idemo kući“ – rečenica koju je izgovorio tadašnji direktor Vuk Bojović Samiju kada je došao do Studentskog trga po njega. Direktor se popeo na krov, kako bi smirio uznemirenog majmuna, zatim ga je polako uhvatio za ruku i davajući mu poslastice, polako seo s njim u auto. Ovaj postupak zahtevao je ogromnu hrabrost, jer svako ko poznaje narav ovih životinja zna da je rizik ogroman.
Samo dva dana posle ovog neverovatnog događaja, Sami je odlučio da ponovi svoju šetnju po gradu. Ponovo nastao haos. Prolazeći između automobila i tramvaja, radnici Vrta nisu uspeli da uhvate Samija. Posle određenog vremena, uspeli su da ga usmere u jedno dvorište, koje se nalazilo u ulici Cara Dušana. Sami je završio na krovu jedne garaže, ulica je bila potpuno blokirana i sav prevoz bio je zaustavljen. Velike grupe ljudi okupile su se da gledaju ponovni događaj Samijevog hvatanja. Veliki broj novinara, fotoreportera i snimatelja prenosilo je ovaj događaj. Novinari su mu davali mnoge nadimke, poput – omiljenog beogradskog disidenta, dorćolskim beguncem, velikim džentlmenom… Posle dugotrajnog i neuspešnog očekivanja, odlučeno je da se Sami uspava i tako vrati u kavez. Ovom nestašnom majmunu bilo je potrebno nekoliko dana da se oporavi.
Uginuo je 1992. godine, od iznenadne bolesti creva. Na njegovom grobnom mestu podignut je spomenik, koji se nalazi na travnjaku preko puta ulaza u novu kuću majmuna.
Kada su Vuka Bojovića pitali koja mu je bila omiljena životinja, dao je zanimljiv odgovor za pamćenje – „Šimpanza Sami. Bio je prek i divalj. Ali, istovremeno, pravi gospodin majmun. Bežao je iz vrta i ja sam ga vraćao. A šimpanza je opasnija od tigra. Kad sam ga, na Studentskom trgu, spasao od milicionera s puškama, ušao je u kola i seo iza mene. Jednom rukom sam vozio, a drugom ga hranio salatom. Milicionerima sam rekao da pucaju samo ako vide da me davi… Kad je umro sahranio sam ga u zoološkom vrtu, a tu počiva i moj pas Laki. Voleo bih, kad umrem, da tu sahrane moje srce. Tad bih počivao srećan.“
Svaka životinja u zoološkom vrtu ima svoje posebno mesto, ali majmunoliki članovi su posebna radost. Beogradski zoo vrt, odnedavno je dobio privilegiju da postane novi dom mužjaka i ženke majmuna iz porodice De Braza. Zola i Pan – Pan pronašli su novi dom i ljubav u našem zoo vrtu. Njihovo prirodno stanište je u Africi i za njih kažu da su pravi ambasadori njihove vrste. Sa velikim ushićenjem, zoo vrt se nada krunisanjem ovog poduhvata uz nove prinove.
Autor: Marija Mamić
