Od otpora do pobede-rušenje američke iluzije

Uncategorized

Koliko rat ume da bude zastrašujuć znaju samo oni koji su zaboravili da žive posle  njega. Kada pomislite na posledice koje on ostavlja, zbilja ispada kao da rat nikada  nije ni prestao, napravljen je samo jedan predah, opet se vraćate na bojno polje  kako bi uzdigli sebe i ono što je oko vas ostalo. Ako uspešno savladate sebe, i  ishod ide vama u korist, onda možete reći da ste iz rata izašli kao pobednik.  

U periodu posle II svetskog rata, kada su odnosi i više nego zaoštreni, politika je  bila u fazi obnove, sistem koji je doveo do izbijanja rata morao je hitno biti  zamenjen. Vatreno oružje je stavljeno u stranu, ali počelo je nešto što se naziva hladni rat.  

Da bi države cirkulisale kako treba, potreban im je izvoz i uvoz robe, dakle  saradnja sa drugim državama. Raskid jednog trgovinskog sporazuma može da  dovede zemlju u nezavidan položaj, pogotovo kada ta zemlja obnavlja ekonomiju i  druge grane neophodne za život njenih građana. Amerika i SSSR, dve velike sile  tog vremena, podižu blokade koje su dovoljno jake da obe strane bace u senku.  

Amerika, baš kao i danas, ima značajne interese na međunarodnom planu, neguje  svoje odnose koji joj idu u korist, a samim tim i jača svoju zemlju.

Za vreme kada se rat širio brže nego vatra, novi sukobi i uplitanje u unutrašnji  poredak druge nacije ne samo da se činilo kao loš potez, već i nepromišljen gest  tadašnje vlade koja je to tek kasnije shvatila.  

Rat za otpor protiv Amerike 

Vijetnamski ili zastupnički rat vođen je tokom hladnog rata između Severnog i  Južnog Vijetnama. Demokratska Republika Vijetnam je uživala podršku  Vijetkonga, s jedne, a Južni Vijetnam podršku SAD-a, s druge strane.  

Zašto baš zastupnički rat? 

Pre svega, sagledajmo širu sliku. Prva decenija posle rata bila je decenija obnove,  ali i jačanje država vojnim putem, kako SSSR tako je i Amerika nastojala da vojno  prednjači. Pa su s toga obe zemlje imale svoje nuklearno naoružanje koje je postalo  glavna pretnja celom svetu, ali i podsticaj da ga i druge zemlje nabave. Ako već ne  žele direktno da objave oružani sukobu između sebe, onda će zauzeti strane i boriti  se jedna protiv druge u ime većeg dobra.  

Politika je često prevrtljiva igra koja odnese najviše života. Stanje u Vijetnamu je  eskaliralo još za vreme II svetskog rata, samo je rat sada dobio više na značaju  zbog podrške velikih giganta. Ratovalo se preko 30 godina na teritoriji Vijetnama,  Laosa, Kambodže.  

Sever je na kraju odneo pobedu, oslabivši Južni Vijetnam do tačke pucanja. Nesumnjivo, gubici su bili neprikosnoveni. Sigurno ste čuli za operaciju  „Kotrljajući grom“. Prva i jedina kampanja povremenog bombardovanja Severnog  Vijetnama. Dva svetska rata nisu bila dovoljna, zašto ne bi okušali sreću i u  trećem? 

Opsada Sajgona je bila odlučujuća borba koja je označila kraj rata. Amerika je  pretrpela kako vojni tako i politički poraz od SSSR-a. Sjedinjene Američke Države  nikada nisu zaboravile taj šamar poraza. Kada govorimo o potpunom gubitku, i  žrtvama rata sa obe strane ukupan broj mrtvih je iznosio preko 1.500. 000 ljudi. 

Oni koji mogu pobediti u ratu retko su dobri u stvaranju mira, a oni koji su uspešni  mirotvorci nikada ne bi pribegli ratu. 

Autor: Sanja Petkov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *