Sećanje na Holokaust

Društvo

Istorija je prepuna zaboravljenih i izmenjenih podataka. Na njenim stranicama zabeleženi su pobednici i veliki ratni zločinci, zabeleženi su nevini i oni koji su zarad ljubavi prema zemlji stradali. 

Ali među uredno popakovanim listovima, smeštenim u naše knjige, istrgnuto je nekoliko beleški. Nekoliko zapisa o pravim istinama o kojima svi znaju ali niko ne govori.

Jer istoriju pišu pobednici, a udavljeni protivnik pripovedaće dalje nametnu priču uz dodate note mržnje, da se širi dalje.

Današnji dan posvećujemo žrtvama holokausta, dajemo minut ćutnje za izgubljene nevine živote koje su teške vojničke čizme izgazile i sa zemljom izmešale.

Polažemo venac na Spomeniku žrtvama genocida i prisećamo se zverstava na koje su ljudi spremni zarad nepotrebnih ostvarenja.

Holokaust je naziv objedinjen za pripadnike verskih, etničkih i političkih zajednica nad kojima je izvršen genocid.

Iako u Srbiji ovim praznikom poklanjamo veću pažnju Srpskim žrtvama, on je zvanično označen u svačijoj glavi kao praznik posvećen Jevrejima.

 

Tokom Drugog svetskog rata izvršen je genocid na Jevrejima, Romima i Srbima. Njihova stradanja su zabeležena ali ne u celini.

Patnje drugih naroda potpalih pod teror fašizma istorija ne beleži. Njihova bol nije se činila dovoljno vredno kako bi bila zapisana.

Čak i naš narod se svojski trudi da upamtimo kako su Jevreji stradali i gotovo bili istrebljeni, a priče o stravičnoj torturi nad Srbima govore stari i govori po koja pesma ili priča.

Mučenja

U vreme vladavine fašizma Jevrejima su sva prava bila oduzeta. Njihovo prisustvo na području Evropskog tla bilo je nedopustivo za Nemce vođene teorijom arheologa Gustava Kosine.

Ovaj slavni arheolog imao je ideju kako su Indogermani, arijevska rasa, nadmoćni, superiorniji od drugih ljudi. Njihov intelekt je iznad svih i kulturu koju nose drugi narodi ne mogu razumeti. Njihovi naslednici, Nemci, smatraju da zaslužuju da im pripadne nekadašnja Indogermnaska teritorija. Ideja da su superiorni bila je samo vetar u leđa želji za brutalnim istrebljenjem drugih naroda u ostvarenju zauzimanja teritorije pripale po precima.

Nevina teorija nanela je više zla no i jedna druga ikada do tad. 

Podstreknut njom, lider fašizma osmislio je sisteme mučenja. Rešavao se mentalnog zdravlja zarobljenika, ujedno i fizičkog i na kraju kada od čoveka ostane živi leš doslovno bi bio spaljen.

Izgrađeni su logori čija se imena i danas pamte i na čiji spomen se zadrhti.

Najozloglašeniji od svih, Aušvic, vozom je doprema izrabljene ljude i gušio ih gasom u “kupatilima“, spaljivao u pećnicama i bacao u vidu pepela u nebo.

 

Jedan od mnogih. Neki su bili radnički, odatle su se neki i izvukli živi pri oslobođenju. Mučeni radom, izgladnjivani, ostavljeni da se smrznu ali istrajni u odluci da prežive. 

Bezimeni, svi jednaki putovali su vozom smrti.

Udžbenici beleže proživljenu patnju Jevrejskog naroda. Uz rogopadne tekstove drže slike živih kostura, kako bi nas dodatno podstakli da je nekome izazvan bol i da se to ne treba ponovo desiti.

Ali ne beleže tugu naroda kog su ne tako daleko mučili na gnusnije načine od Nemaca.

Ne pominju ljude čija su dela zataškana i mučionice spaljene kako ne bi ostalo traga o ljudskim grozotama. Njihovo delo prenelo se od usta do usta pričom preživelih, pričom očevidaca, pričom kolaboratora i pričom zločinca.

Poslednji navedeni pripovedao je o pravednosti svog čina ali ostali su govorili istinu.

Dali su da se u vremenu zabeleže zverstva učinjena u Jasenovcu, gde su deca probadana bajonetima, živa kuvana, gde su žene silovane pred očima majki, mučene klinovima zabodenim pod nokte, gde su muškarcima drali kožu, sekli meso i sipali so…

Gde je ispušteno više krika nego što je krvi proliveno. 

Tim događajima nije dato posebno ime, jer drugima je smetalo da se izdvoji, pa nosi naziv holokaust kao i drugi, mimo istaknutog na koga ime podseća.

Zaključak

Ne trebamo nikoga zaboraviti ko je nevino stradao u perioda rata, kada su izvršioci bili oni čiji je tenk šire polje gazio. Ne trebamo raspravljati o ispravnosti učinjenog. Trebamo se podsećati i ne ponoviti.

I bezpotreno ćemo sedeti i do duboko u noć diskutovati no nikada nećemo moći reći koja je istina tačna. Tamo gde su nas odgajili, dali su nam uverenja da baš ta strana nosi istinu, i koliko god se trudili, čak ceo život proveli u istraživanju, nećemo moći izneti zaključak jer će našu odluku doneti subjektivna presuda.

Dokle god ne budemo mogli da hladnog srca sagledamo svačiju istinu, da podatke prelistamo potpuno ravnodušni, nastavićemo prepirke kome pripada ovaj dan, ko je više stradao i ko je više propatio. 

Hladni, bez srca, ravnodušni, još uvek su samo roboti. A oni su proizvod ljudske ruke isto koliko i ispričani teror, dilema i diskusija će se nastaviti. 

Do tada, odajmo minut tišine za sve izgubljene živote.

 

Autor: Kristina Arsić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *