Ništa više ne identifikuje lekara nego stetoskop koji visi oko vrata kao sastavni deo bele uniforme. Ovaj dvestogodišnji instument duge tradicije zajednički je svim lekarima, a rame uz rame može zasigurno stajati ili čak zameniti kadicej kao simbol medicine.
KAKO JE NASTAO STETOSKOP?
Jednog hladnog jutra 1816. godine dok je šetao parkom, Rene Teofil Laenec, tridesetpetogodišnji lekar, posmatrao je razigranu decu koja su uz pomoć dugačke cevi od drveta pravila visoke akustične zvukove. Uho jednog deteta tako je dobilo pojačane zvukove, a škripanje preko drveta sa spoljašnje strane čulo se jasno.
Kasnije te godine, u ordinaciju doktora Laeneca stigla je punačka mlada dama zbog opštih simptoma bolesnog srca. Nanošenje ruku na grudi ili kucanje prstima (udaraljke) po grudima nisu pružale mnogo pomoći te je Laenec oklevao da započne radnju stavljanja svog uha na grudi pacijentkinje. Podložan tadašnjim društvenim manirima, smatrao je neprimerenim slušati zvukove ženskog srca stavljajući glavu direktno na grudi. Umesto toga, smotao je papir u jednu cev i stavio jedan kraj na grudi pacijenta, a drugi na njegovo uho. Sijalica u njegovom brilijantnom umu se ne bi tog dana upalila da se nije setio dečije igre od pre nekoliko meseci i ispuštanje određene signalizacije. Upravo je to inspirisalo Laenca na pronalazak čuvenog stetoskopa.
IZUZETAN IZUM I NJEGOVA NAMENA
Svet je posle dugog napora dobio instrument za osluškivanje srca i pluća. Fizičko svojstvo savijanja papira u cev poslužilo je korisnoj svrsi koja je usvojena svuda u svetu iako je oko 1820. godine naišla na otpor nekolicine lekara koji su mislili da je stetoskop nezgodan, glup i da oduzima dosta vremena. Ali ubrzo je postala jasna vrednost ovog skromnog izuma. Danas bi bez njega bila nezamisliva metoda za proučavanje ne samo otkucaja srca već i svih pokreta koji mogu proizvesti zvuk u grudnoj duplji.
Naredne tri godine Laenec je vredno radio na vrstama materijala od kojeg bi mogao da se izradi cev. Radio je danonoćno na usavršavanju dizajna pa je tako odluka pala na šuplju cev od drveta prečnika 3.5cm i drugačka 25cm. Ova preteča modernog stetoskopa napravljena je u delovima koji su se mogli rastaviti, pa je tako kraća cev namenjena za osluškivanje pluća, a duža za srce.
Laencova drvena cev bila je prvi stetoskop i bila je mono, što znači da je bila prilagođena samo za osluškivanje jednim uhom slično slušnom aparatu poznatom kao ušna truba. Ovakav model se koristio do druge polovine XIX veka kada su razvijene gumene cevi. Od uvođenja stetoskopa u svim bolnicama urađeno je i nekoliko modifikacija poput binarne dijafragme i kombinovanog zvona i dijafragme (sa dvostrukim ili trostrukim glavama). U tradicionalnom akustičnom stetoskopu stvar koja leži na grudima naziva se rezonator, a druge dve stvari su slušalice obložene gumenim cevima. Tokom XX veka napravljene su i male prepravke te je tako stetoskop sad znatno lakši, poboljšan mu je zvučni kvalitet, a filtriranje spoljne buke sad je još preciznije. Uvedene su i elektronske verzije kako bi se dodatno pojačao zvuk.
ŽIVOT NJEGOVOG PRONALAZAČA
Rene Teofil Laenec, čovek koji stoji iza stetoskopa, smatra se ocem kliničke auskulacije. Rođen je 1781. u Bretanji u Francuskoj. Imao je samo pet godina kada je njegova majka podlegla tuberkulozi. Njegov otac, advokat, nije mogao da se stara o njemu te je otišao da živi kod svog pradede Abea Laenca. Kao dete, njegovo zdravlje nije bilo baš najbolje. Patio je od malaksalosti, a smatralo se da je i astmatičar. Utehu je ponalazio u muzici svirajući flautu i pišući poeziju.
Tokom profesionalne karijere u Parizu , kada su mu se pogoršali respiratorni organi, vrlo često se iskradao i odlazio u rodni grad kako bi udisao svež vazduh.
U bolnici Neker u Parizu ostvario je svoj najvažniji doprinos medicini. Pre stetoskopa, lekari su imali na raspolaganju ograničen broj sredstava za razotkrivanje misterija grudnog koša. Doktor Leopold Auenbruger dao je medicini neprocenljivo oruđe u vidu udaraljki. Pored njih, druga opcija lekarima bila je drevna praksa direktne ili neposredne auskulacije osluškivanja zvukova, ali zbog ljudi koji su bili gojazni, neprijatnog mirisa ili stidljivi ova metoda nije davala dobre rezultate. Čudo koje je napravio Laenec bilo je revolucionalno za medicinu te je njegov rad prepoznat kao veliki napredak u pomoći oktivanja raznih bolesti. Napisao je brojne opise bronhiekstazija i ciroze, a takođe je klasifikovao plućna stanja i to samo iz zvukova koji su se čuli sa njegovim pronalaskom. Usavršio je umetnost fizičkog pregleda i uveo mnoge kliničke izraze koji se i dan danas koriste. Uspeo je da otvori novi prozor u ono što se dešavalo u srcu i plućima.
Laencovo veliko interesovanje za tuberkulozu u vezi sa njegovim pacijentima postala je njegova sudbina koja je nakon nekoliko godina bolesti dovela do rane smrti stare 45 godina.
Autor: Isidora Simić
