Severna Makedonija oduvek je bila teritorija sukoba balkanskih naroda, bila je u planu „velike Albanije“ i „ velike Bugarske“, ali i Grčke i Srbije. Bugari, još od raspada Jugoslavije smatraju da je Ohrid kao i deo severne Makedonije njihov, dok je zapadni deo Makedonije, potez Skoplje-Veles-Struga u planu „velike Albanije“ još od kraja 19. veka.
Konstantin Micotakis, grčki premijer i Slobodan Milošević bili su u veoma dobrim odnosima, govori se da je Micotakis bio taj koji je tokom rata u Bosni ubeđivao rukovodstvo Republike Srpske da prihvale Vens-Ovenov plan, bivši predsednik Srbije i SRJ je čak u jednom momentu želeo da stvori konfederaciju između Srbije i Grčke. Govori se da je u razgovorima između Micotakisa i Miloševića bila dogovorena podela makedonske teritorije, po kojoj bi južni deo pripao Grčkoj a severni Srbiji. Po planovim ovih državnika podela teritorije Makedonije bi Srbiji donela drugačiju poziciju u odnosu na Kosovo a Grčka je planirala podelu zbog straha od velikoalbanskih ciljeva. Godine 1992. u Atini su održana tri sastanka povodom podele makedonske teritorije, na prvom sastanku učestvovale su Bugarska, Rumunija, Jugoslavija i Grčka, drugi je bio bez Rumunije a treći put su se sasali zvaničnici Jugoslavije i Grčke. Srpski predsednik je na sastanku predložio podelu makednske teritorije što je Grčka odbila i prijavila Evropskoju uniji jer do sporazuma nije došlo onako kako je Mitsotaki planirao. Kada je 1995. godine Kiro Gligorov, tadašnji predsednik Severne Makedonije bio na tajnom sastanku sa Slobodanom Miloševićem u Beogradu, gde se kako se sumnja dogovarao da Makedonija bude u sastavu nove Jugoslavije nad njm je izvršen neuspeli atentat. Počinioci kao ni okolnosti atentata još uvek nisu razjašnjeni ali se sumnja da je dogovor oko Makedonske teritorije bio povod. Da li su Miloševićevi planovi oko makedonske teritorije bili preveliki ili su se zapadne sile umešale u njegove planove do danas nije poznato.
Autor: Dragana Dragičević
