Da li smo svesni koliko je zdrava životna sredina bitna? Zašto sami sebe vodimo u propast? Moramo li se ponašati bahato prema prirodi? Svako to drvo, žbun, pa i najmanja biljka nam pomažu da živimo. Da nema svih njih mi ne bismo imali kiseonik, a samim tim ne bismo postojali. Da li je teško baciti zvaku ili papirić u kantu? Zašto je čovek razumno biće, jer ima mozak, a da li ga mi koristimo kad dozvoljavamo da nam se seku šume, zagađuje priroda i voda stavlja u cevi? Koliko nam još vremena treba da shvatimo gde živimo i da postoje i ljudi koji se bore za našu zdraviju budućnost, samo nisu medijski dovoljno ispraćeni i podržani? Da li ima išta važnije od čistog vazduha i zdrave prirode, koja se sve više uništava?
Photo:Studentskog
parlamenta Šumarskog fakulteta
Moramo se malo zapitati i osvestiti, moramo shvatiti značaj ekologije. Priroda se mora voleti jer je ona izvor života. Žaštita životne sredine je proces, ne možemo je preko noći učiniti dobrom, a godinama pre toga uništavati. Protest koji je bio protiv mini hidroelektrana, nije samo zbog reka nego zbog sevga što uništava prirodu.
Koliko su šume bitne? Šta su pluća Beograda i šta mi treba da preduzmemo? O značaju svega toga i šta se sve dešava reći će nam Nikola Popović, student prodekan Šumarskog fakulteta.
O aktuelnoj tem u vezi sa pošumljavanjem, kao i njenom značaju, ali i o tome gde se drvo može posaditi, Nikola nam otkriva: „Što se tiče pošumljenosti u Srbiji, trenutna pošumljenost je otprilike 30%. Do 2035. godine plan je da se dođe do 40% pošumljenosti Srbije, što je veoma težak zadatak. Prvo se moraju promeniti zakoni, odnosno katastarski planovi i poljoprivredno zemljište pretvoriti u šumsko, jer se samo na tim mestima može zasaditi drvo. Druga jako bitna stvar je nelegalna seča. Postoji neka vrsta čistih seča, to je najbrutalnija, gde se seče po hektarima. Uzme se hektar i poseče se, na primer da bi se napravio neki hotel na planini ili bilo šta drugo. Veliki problem kod nas je što se seče u zaštićenim područjima, iako tu ne sme ništa da se pipne! Takođe ne bih rekao da je veća seča nego prirast, ali je prirast mnogo slab.“
photo: Teodora Kijanović
Spomenuo je i akcije u kojima učestvuju. „Mi učestvujemo u dosta akcija pošumljavanja, naravno pozivamo i druge da učestvuju u istim. Pozivamo i Srbija šume i Zelenilo i Vojvodina šume da se malo zalažu i da može da se pošumi do tih planiranih 40%. U Vojvodini mogu da se sade drvoredi pokraj puta koji štite i od vetra i koji doprinose pošumljenosti. Što se tiče pošumljavanja, mi sa Šumarskog fakulteta, ali i ja lično pratim društvene mreže i vidim da ljudi žele da sade, da pošumljavaju. Ali opet imamo problem, mogu da kažem ekstremnih ekologa. To su ljudi koji žele dobro prirodi, ali se uopšte ne razumeju u struku. Oni bi da sade, ali ne znaju da je to drvo invazivno, da nije autohtono i da mogu da naprave možda i još veći problem. Tada dolazi do velikog broja alergena, pa ljudi ne mogu da se kreću tuda ako su alergični, a oni koji nisu mogu da postanu. Važno je da se struka uvek pita. Sada pričamo o pošumljavanju, znači treba da se pita stuka sa Šumarskog fakulteta i Biološkog fakulteta, zato što svaka vrsta ima svoje mesto. Autohtone vrste treba da se sade. Takođe, pozivam rasadnike da polako počnu da pripremaju te šumske sadnice, zato što će trebati sve više autohtonih vrsta, a nije plan da se uvoze neke vrste jer onda šuma neće biti autohtona. Tako da što se mene lično tiče struka treba da se pita za sve, ne treba niko na svoju ruku da radi ništa. Učestvovali smo u jednoj akciji gde smo bili samo kao volonteri. Nisu nas ništa pitali sem hoćete li nam pomoći da zasadimo sadnice i mi smo pomogli. Sadio se hrast, to su izuzetno male sadnice, na terenu koji prvo nije bio očišćen, drugo sadnice su bile napadnute sa nekom bolešću, treće nije se videlo dal se nešto zasadilo kad se završila akcija. Naravno, tu je napad bio veliki od strane ekologa i od svih koji žive tu blizu. Odmah smo se ogradili da mi nismo ništa organizovali i nakon toga smo odlučili da nikad više ne učestvujemo u akcijama osim ako ih mi lično ne organizujemo. Svako ko nas pita, bilo koja firma, kompanija koja želi da uradi nešto dobro, da uloži novac, mi kažemo može ako mi sve organizujemo. Organizujemo gde će se uzeti sadnice, kakve su to sadnice, da li su autohtone i ko će ih saditi pre sevga. Dosta naših studenata prolazi terenske nastave gde se uči kako se sadi drvo. Ne može samo da se iskopa rupa i ubaci sadnica i zatrpa. Baš to mora stručno da se uradi, da ne bi došlo do uništenja tih sadnica. Evo baš sad kad smo sadili na Novom Beogradu od 150 sadnica, 50 nije bilo dobro zasađeno. Sva sreća pa su naši studenti bili tu, prošli još dvaput sve sadnice, opet izvadili i zasadili da bi te sadnice uspele i da bi bile tu sledećih 100 godina. Da bi te komšije iz Bloka 70, 70a mogle svoje unučiće i decu da čuvaju, da se igraju i da kažu da su oni učestvovali u toj akciji.“
Nakon ovoga pitali smo ga kakav je njegov stav u vezi sa planovima na Košutnjaku i šta bi on ispred Šumarskog fakulteta rekao o toj temi. „Što se tiče Košutnjaka mi smo naš stav već rekli. Protiv izgradnje smo bilo kakvih kompleksa na Košutnjaku. Pre svega jer su to pluća Beograda! Košutnjak se nalazi u neposrednoj blizini Šumarskog fakulteta i tu naši studenti idu na praktični deo nastave. Takođe, kada bi se izgradilo to što planiraju, to ogromno novo naselje. Zamislite vi sad tu 10, 20 hiljada ljudi koliko je već planirano da živi tu. Prvo nemate nikakvu putnu infrastrukturu i izazvaćete čep kod našeg fakulteta. Već su gužve, a možete zamisliti još 10 hiljada automobila, ako ne i više jer u nekim stanovima ima i više vozila. Tako da smo izrazito protiv bilo kakve gradnje u Košutnjaku. Tu jedino može da se napravi neka vrsta edukativnih centara, za to smo uvek. Takođe smo za to da se zaštiti još više, da učestvujemo u raznim restauracijama znakova, da se dodaju još neke trim staze, da tu stvarno budu pluća Beograda. Veliki problem u Beogradu je što je sve manje zelenih površina. Mi smo sada radili akciju čišćenja jedne površine na Starom gradu i dobili smo obećanje da će tu napraviti parkić za decu. Tako da ćemo učestvovati u svim takvim akcijama i u Beogradu i šire. Ljudi moraju da shvate da kada dođe leto i što kaže narod upekne zvezda i temperatura bude preko 50°C , ako nema okolo nekog zelenila biće mnogo teže. Uđite u neku ulicu gde ima drveća i izmerite temperaturu, videćete razlike i do 15°C, 20°C.“
photo: Teodora Kijanović
O kakvim akcijama je reč, šta planiraju da urade, ali i šta najviše truje vazduh Nikola navodi: „Što se tiče naših akcija mi ćemo nastaviti dalje. Posle jedne akcije dobijemo po tri, četiri poziva da pomognemo, a sada smo dobili poziv da sadimo 14 000 sadnica vrbe u okolini Lazarevca. To se sadi za proizvodnju biomase. Pored mini hidroelektrana postoje mnoge druge vrste zelene energije. Srbija je prebogata sunčanim danima – solarna energija, vetrom – vetroenergija, geotermalna energija, u čemu smo jedni od najbogatijih u regionu, biomasa, sada što sam rekao, takođe vrsta zelene energije. A što se tiče mini hidroelektrana, mi smo najsiromašnija zemlja u regionu i šire što se tiče tih autohtonih, planinskih voda. Naš vodni proticaj je 4,7, dok na primer okolne zemlje imaju preko 30, znači i sami možete zaključiti koliko smo loši. Tako da molim, da se pređe na zelenu enerciju! Naravno da se smanji i prodaja sirovog lignita, koji se koristi u individualnim ložištima, koji je najveći zagađivač vazduha. Da se pređe na zelenije, na gas, na manje zagađivače trenutno, dok naravno ne pređemo 100% na zelenu energiju. To neće skoro biti, ali se nadam da će makar moji unuci to doživeti. Što se tiče vazduha, taj sirovi lignit je mnogo jeftiniji od sirovog uglja, ali i mnogo štetniji, a naravno narod nema čime da loži pa kupuje najjeftinije. Nekad se desi da nemaju ni za to pa pale cipele, patike, šta nađu u kontejnerima. Sad zamislite taj crni dim koji šiklja. Zato Valjevo, Čačak i slični gradovi kad dođe zima imaju nenormalne brojke štetnih čestica u vazduhu.“
Projekat Smećolovci je sve popularniji i izaziva veliko poštovanje građana. O čemu se tu radi i koji je njihov zadatak, sagovornik nam objasnjava: „Učestvujemo u raznim projektima. Smećolovci su projekat udruženja Srbija kakvu želimo. Odradili smo sa ekološkog aspkta naš deo na Kopaoniku. Tu je bila promocija torbica koje su višekratne. Ljudi su dobili tu torbicu da kad planinare u nju mogu prvenstveno svoje smeće da odlože, a i usput ako nađu neko smeće da sakupe i kad se vrate sa planinarenja odlože u kontejnere, koji su za to napravljeni. Planira se sa Smećolovcima još nekoliko akcija čišćenja i edukacije. To je odlična akcija i projekat. Što se tiče nas čekamo još nekoliko dana da vidimo da li ćemo dobiti projekat koji planiramo. Plan je da po školama u Beogradu držimo edukativne radionice i da sadimo sadnice, naravno da bude održivo i da prođemo sve škole u Beogradu, pa da krenemo i dalje po Srbiji. To bi bio neki ekokaravan za koji smo napisali projekat i koji bi dosta značio Beogradu. Zamislite koliko ima škola u Beogradu, u svakoj da se zasadi od 10 do 50 višegodišnjih sadnica u zavisnosti od dvorišta, koliko bi to doprinelo poboljšanju vazduha. Nama su, pre svega deca, kao i njihova edukacija najvažniji. Ali i da ti klinci mogu sutradan da dovedu svoje klince u istu tu školu i kažu „Ja sam ovo drvo zasadio!“. Tako da nastavićemo mi sa našim akcijama i dalje.“
photo: Teodora Kijanović
Veliki posao je ispred njih, ali u njihovi ciljevi i želje za bolje sutra su još veći. Podržimo ih i pomozimo im u svim tim akcijama, tako što ćemo prvo krenuti od sebe i loših stvari koje radimo. Svako ko ima želju može se priključiti i njihovom humanom radu i projektu „Volonterski centar studenata Šumarskog fakulteta“ i pomoći im u realizaciji svega osmišljenog. Njihov moto, a i slogan je „Tvoj život su tvoja dela“. Sledimo ih!
Takođe osnovana je kampanja POTPIŠI – PRODIŠI, koja se zalaže za zabranu prodaje sirovog lignita fizičkim licima, odnosno prelazak na termički obrađen lignit ili druge vrste energije. Njihova želja je da vazduh bude čist. Organizaciji su mnogi dali podršku, od drugih fakulteta, preko organizacija, rasadnika, glumaca, pa i Studentski parlament Šumarskog fakulteta. Ovi ljudi moraju da skupe 30 000 potpisa u narednih nedelju dana, tačnije od 19. do 26. aprila, da bi se njihov predlog našao u Narodnoj skuoštini. Pomozimo im tako što ćemo potpisati peticiju na mestima sa zelenim balonima. Punktovi se nalaze na više lokacija u Beogradu, a tačne pozicije možete videti na njihovoj stranici.
photo:instagram stranice Potpiši-prodiši
