Ajnštajn, jedan od najuticajnih naučnika 20.veka, njegov rad je pomogao astronomima u svemu, od gravitacionih talasa do orbite Merkura. Ali da se vratimo na sam početak. Albert Ajnštajn rođen je 14.marta 1879.godine u Ulmu, Virtemberg, Nemačko carstvo.Rođen je u Jevrejskoj porodici, njegov otac bio je Herman Ajnštajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima,a majka mu je bila Paulina Ajnštajn, devojačko Koh. Od samog rođenja Albert je bio drugačije dete. Naime, njegova majka je kako se navodi bila zaplašena, jer je mislila da je glava njenog novorođenčeta bila previše velika i loše oblikovana. Čudnovatosti su se i u detinjstvu nastavile, progovorio je kasnije nego većina prosečne dece. Ajnštajn je tvrdio da nije progovorio pre svoje treće godine i da je tada to nevoljno činio sve do uzrasta do devet godina. Zbog ovog Ajnštanovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije dečačke sklonosti da izbegava svaku temu u školi koja mu je dosadna, pomogla mu je da se intenzivno koncentriše samo na ono što ga interesuje. On je, zabave radi, pravio modele i mehaničke spravice pokazujući tako od malena velike tehničke i matematičke sposobnosti. Kroz odrastanje podhranjivao je svoju intelektualnu radoznalost. Okupirajući se ključnim naučnim i filozofskim tekstovima. Kantova Kritika čistog uma, Euklidova geometrija u ravni, Infinitezimalni račun, Euklidove Elemente..
Nakon što su se poslovi, Ajnštanovog oca, neuspešno završili, on se sa porodicom seli u Minhen, gde je pohađao osnovnu školu a zatim i poznatu Luitpold gimnaziju. Bio je prosečan djak, ali vrlo zainteresovan za fiziku i matematiku, kako mu se nisu dopali tamošnji časovi i učenje napamet, napustio je srednju školu kada mu je bilo 15 godina, bez ikakve diplome i preselio se sa porodicom u Milan. Kako bi nadoknadio srednjoškolsku diplomu, upisao se u školu u Švajcarskoj koju je pohađao od 1895. do 1896. Nakon toga je krenuo na studije u Cirih. Uspešno je završio studije 1900.godine. Na studijama upoznaje i kasnije svoju prvu suprugu Milevu Marić, sa kojom će imati dva sina i vanbračnu ćerku, Lizert, koja je rođena jednu godinu pre nego što su se Mileva i on venčali. O Lizeret se jako malo zna, ne postoji pisani spisi nakon njene druge godine života. Mileva se vratila u Srbiju kako bi se porodila, iz tog perioda samo se na osnovu pošte koju je razmenjivala sa Albertom, zaključuje da se radi o njihovoj prvoj ćerki. U jednom od pisama Albret piše “Mora da je skroz ćelava, ne poznajem je, a već je jako mnogo volim“. Veruje se da Lizert umrla od šarlaha ili da je data na usvajanje. Njihov stariji sin Hans Albert Ajnštajn, postao je cenjeni naučnik u svoje vreme, ali nikada nije dostigao očevu slavu. Mlađi sin Eduardo, odličan đak, sa izrazitim zanimanjem za slikarstvo, poeziju, klavir, biće prekinuto kada mu kroz odrastanje bude dijagnostikovana šizofrenija. Kako se fizičar sve više udubljivao u svoj naučni rad, njegova veza sa Milevom se dramatično pogorašavala. Porodica je 1914.godine živela u Berlinu, ali je bračna ozlojeđenost, uglavnom zahvaljujući Ajnštanovom stalnom prezrivom odnosu prema Milevi, navela njegovu ženu da se vrati u Švajcarsku sa decom. Njegov drugi brak bio je sa rođakom Elzom Ajnštajn.
Naučni radovi
Ajnštajn se posle studija preselio u Bern i zaposlio u Švajcarskom birou za patente. U slobodno vreme bavio se teorijom fizike. 1905.godine objavio je nekoliko važniih naučnih radova. Najznačajnija od njih je revolucionarna teorija relativiteta. Njegov rad „Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja?“ sadrži njegovu najpoznatiju formulu E = mc² koja tvrdi da se materija može pretvoriti u energiju. Iste godine objavio je seriju naučnih radova pod nazivom “Anali fizike”. 1909. Godine Ajnštajn je postao profesor na Univerzitetu u Cirihu. Kasnije je bio profesor u Pragu, zatim opet u Cirihu. 1914. godine pozvan je da se bavi naučnim istraživanjima u Berlinu, ali tada je počeo Prvi svetski rat. Od .1909 do .1916.godine radio je na generalizaciji Specijalne teorije relativiteta. Nakon što je teorija naučno i dokazana u eksperimentu 1919.godine, Ajnštajn je preko noći postao poznat. Dobijao je pozive za svečanost i počasti iz svih delova sveta. Dobio je Nobelovu nagradu iz oblasti fizike 1921.godine.
Zanimljivosti
Prvi put kada je konkurisao na Politehnički institut u Cirihu, nije uspeo da položi prijemni ispit, pa je sačekao narednu godinu. Upoznao je Čarlija Čaplina. Haim Vajeman zamolio je Alberta da vodi mladu naciju Izraela.Obožavao je muziku i svirao kao profesionalni violinista. Njegov mozak je ukraden. Ajnštajnov sin Hans je za krađu mozga njegovog oca saznao sa naslovne strane Njujork Tajmsa.“Mozak koji je radio teoriji relativiteta i učinio mogućim razvoj nuklearne fisije uklonjen je zbog naučnih studija. „ 2017.godine mreža Nacionalna geografija je snimila antologijsku istorijsku dramsku televizijsku seriju „Genije“, gde prvi serijal počinje Ajnštajnom.
Zbog političke situacije u Nacističkoj Nemačkoj, Ajnštajn je napustio zemlju decembra 1932.godine i nikada više nije kročio u nju. Od 1933.godine živeo je u Prinstonu u Sjedinjenim Američkim Državama, sa svojom porodicom. Na institutu za napredne studije pronalazi idealne uslove za rad. Decembra 1936.godiine umrla je njegova supruga Elza, a tri godine kasnije počeo je Drugi svetski rat. Plašeći se da Nemačka radi na atomskim bombama, Ajnštajn je pisao predsedniku Ruzveltu da ga upozori na opasnost od atomskog oružja. Poslednje godine svog života proveo je u Prinstonu.Vredno je radio na novoj teoriji.Objedinio teoriju polja, koja nažalost nije bila uspešna. Albert Ajnštajn je preminuo 18.aprila 1955.godine u 76 godini života, a iza sebe je ostavio preko 50 značajnih naučnih radova koji su promenili svet fizike.
Bitno je ne prestati postavljati pitanja. Radoznalost ima svoje razloge zašto postoji.
Autor: Marija Jovičić
